Katarina Vit (69) bila je najlepša klizačica na svetu. Zbog gracioznosti, savršene tehnike, ali i inovacija koje je unela u ovaj soprt proglašena je prnicezom na ledu.
Katarina je dvostruka Olimpijska prvakinja, četvorostruki prvak sveta kao i šestostruki prvak Evrope. Njeni takmičarski rekordi su je učinili najpoznatijom profesionalnom klizačicom svih vremena.
Promenila žensko klizanje
Rođena je u naselju Staken na periferiji istočnog Berlina. Prvi uspeh zabeležila je 1982. godine na Svetskom prvenstvu u Kopenhagenu, kada je osvojila bronzanu medalju, potom i srebro na evropskom prvenstvu. Ipak, prekretnica u njenom životu i karijeri bile su Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. kad je na zaprepašćenje svih osvojila zlato i trijumfovala ispred favorizovane Amerikanke Rozalin Samers.
Katarina je tada izvela tri trostruka skoka u slobodnom programu, što do tada nije bilo viđeno u ženskom klizanju i zauvek ušla u istoriju.
Klizački presto je odbranila i na narednim Zimskim olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. godine. Karmen, koju je izvela na Olimpijskim igrama u ušli su u anale svetskog klizanja. Godinu dana kasnije snimljen film „Karmen na ledu” u kom je igrala Vitova.
Pored Olimpijskog, osvojila je i četiri zlata (1984., 1985., 1987. i 1988) kao i dva srebra (1982. i 1986) na Svetskim prvenstvima. Okitila se i sa šest zlatnih medalja uzastopno na Evropskim prvenstvima od 1983. do 1988. godine.
Možda vas zanima…
Slikanje za Plejboj
Uporedo sa takmičenjima 1988. godine počela je da kliza sa Brajanom Boitanom (takođe olimpijskim šampionom). Turneja po Americi je trajala tri godine. Njihov šou "Klizanje – Vit i Boitano" je bio toliko uspešan da je Medison Skver Garden prvi put u 10 godina bio rasprodat zbog jedne klizačke manifestacije.
Ceo muški rod obradovala je 1998. kada se slikala za Plejboj. To je drugi najprodavanijiji broj popularnog časopisa još od prvog broja, kada je naslovnu stranu krasila Merilin Monro.
Crnokosa lepotica osvajala je srce muškaraca, a o njenom životu se malo znalo jer je stalno bila pod prismotrom agenata Istočne Nemačke. Detalji iz njenog života saznali su se tek 2005. kad je objavila autobiografiju „Između obaveznog i slobodnog“, kao i roman pod naslovom „Samo sa strašću“.
Kako je napisala u memoarima komunisti su se toliko mešali u njen privatan život da su uspeli da je odvoje od prvog momka jer je bio roker, tačnije bunjar u rok bendu i nosio je prugaste pantalone.
- Poslali su ga u vojsku u najudaljnije mesto u zemlji. U to vreme sam plakala kao kiša. Tri dana mi je trebalo da dođem do njega da bi bili zajedno. To nam je prekinulo vezu, a ja sam bila uništena - opisala je ona svoju prvu ljubav.
Pored muzičara volela je i sportiste, pa se jedno vreme zabavljala sa čuvenim skijašem Albertom Tobmom, ali i glumcem Ričard Din Andersonom. Spisak njenih ljubanika je poduži, pa ipak nikad se nije udala i nema decu.
Danas na pragu sedme decenije i dalje izgleda brutalno dobro, čini se da je češće na skijama nego na klizaljkama i opravdava epitet najlepše klizačice koji je nosila decenijama.
Komentari (0)