Žene često ne obraćaju pažnju na materijale kada je kupovina zimske garderobe u pitanju, već to češće rade tokom leta kada je koži potrebno da "diše", pa posebno biraju udobnu odeću. Većina se za snežne dane oprema vunenim džemperima i kaputima koji će ih tokom hladnih meseci ušuškati i zagrejati, te je i to i najvažniji kriterijum pri odabiru komada garderobe.
Ipak, iako se većina ne opterećuju time, žene i te kako znaju da "napipaju" kašmir i svu odeću koja se pravi od tog materijala. Već na prvi dodir je lako proceniti da je po sredi daleko kvalitetniji materijal od onih od kojih se prave klasični džemperi. Teško da će mu zato bilo koja dama odoleti s obzirom na to da se radi o jednom od najskupljih i najsofisticiranijih materijala kada je reč o vuni. Reč je o mekšem i lakšem sastavu materijala, koji je triput topliji od klasične ovčije vune.
Iznenađujuća činjenica, koju malo ko zna, jeste da se ona ne dobija ni od kakve vrste ovce, već od tzv. "kašmirske koze", koja živi u najhladnijim delovima Himalaja. Dok ovce mogu da daju oko 3 kilograma vune godišnje, kašmirske koze daju svega 200 grama.
Po toj matematici znači da bi za proizvodnju jednog džempera bilo potrebno oko 9 do 10 kašmirskih koza, pa je lako zaključiti da su zalihe tog vrednog i skupocenog materijala prilično ograničene.
Osim toga, proizvodnja ovog materijala zahteva izuzetno mnogo rada. Vuna se prikuplja tokom proleća jer se u to vreme koze sa tog dela Himalaja oslobađaju gustog krzna koje ih tokom zime štiti od hladnoće. Interesantan podatak je da se krzno dobija tradicionalnim prikupljanjem iz grmlja i kamenja, gde se te koze trljaju kako bi se oslobodile toplog i gustog krzna. Vuna se stvara iščešljavanjem na industrijskim farmama, gde se i prikuplja.
Proces prerade kako bi se dobio luksuzan materijal kao krajnji proizvod podrazumeva pranje i razvrstavanje, predenje, a zatim farbanje i sušenje. Proces može biti u celosti ručni, ali se neki delovi i automatizuju.
Možda vas zanima…
Još jedan zanimljiv podatak jeste da se izrada džempera, tepiha i drugih proizvoda od tog luksuznog materijala najčešće radi u nekim od azijskih zemalja poput Nepala, koji se, s druge strane, ubraja u jednu od najsiromašnijih zemalja. Proizvodnja tepiha i odevnih predmeta ubraja se u najčešće zanate u toj zemlji, a taj posao je tradicionalno nasleđivan s generacije na generaciju i radi se o veoma teškom i napornom poslu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)