Jelena Đorđević Ćirković rođena je i ceo život živi u Pirotu. Još kao devojčica gledala je nanu Božanu kako tka pirotski ćilim. Međutim, dok je ona odrasla nana je prestala da se bavi tkanjem, prodala je razboj pa Jelena nije nikad tkala pirotske ćilime.
Ali, motivi pirotskih ćilima su joj ostali urezani u sećanju, pa je došla na ideju da je ih ovekovači na drugačiji način.
Ćilim čuva od uroka
Kako je ispričala Jelena za Srećnu republiku, nekada je pirotski ćilim bio obavezan deo devojčake spreme i miraza.
- Svaka unuka, pa i ja, dobile smo od nane Božane po ćilim koji je ona tkala nama za miraz. Imam i jedan od druge bake. Tkanje pirotskih ćilima je zahtevno, a tkalja mora na neki način da bude i dobra matematičarka kako bi svaka šara koju ima u glavi i tka bila identična i zauzela mesto na ćilimu gde treba da bude – rekla je Jelena.
Možda vas zanima…
Prema njenim rečima osim što su izuzetno lepi, verovalo se da pirotski ćilim "čuva" devojku i njenu porodicu nakon udaje.
- Postoji verovanje da je ćilim štiti protiv uroka, pa se zato kupuje i stavlja u kuću. Ja znam da se našalim pošto su moje oflice sa motivima pirotskog ćilima, stavite ogrlicu i onda ste zaštićene od svih loših pogleda – dodala je kroz smeh ona.
Kako je za naš portal otkrila Jelena, pre više od 10 godina došla je na ideju da izrađuje nakit, pre svega ogrlice, i oslikava ih motivima pirotskih ćilima kako bi na ovaj način dala svoj doprinos očuvanju narodne tradicije i jedne od najvrednijih tekovina koje Pirot ima – svoje jedinstvene ćilime.
U pitanju je autentičan i ručno rađen nakit od gline koji zahteva dosta truda, oštro oko, sigurnu ruku i naravno talenta. A, talenta joj ne nedostaje, jer je ona treća generacija u porodici koja se bavi ručnim oslikavanjem glinenih predmeta.
- U našoj porodici postoji tradicija duga više od 90 godina ručnog oslikavanja različitih predmeta. Moj deka se bavio oslikavanjem ćupova i tanjira koje je ukrašavao motivima sa vilerovih goblena, a moj tataje radio samo ćupove. Moja najranija sećanja iz detinjstva vezana su za očev rad, miris boje i sećam se kako sam bila fascinirana načinom na koji je on ukrašavao ćupove. Mogla sam satima da ga gledam kako radi i uz njega sam i ja naučila tajne ovog zanata. Mogu slobodno da kažem da je moj tata bio najbolji majstor u svom poslu i pravi umetnik iako nije imao završene umetničke škole – prisetila se Jelena.
Oslivanjem nakita motivima pirostskih ćilima se bavim iz ljubavi, a ne iz komercijalnih razloga. Imala je ponude da prodajem nakin u nekim od pirostkih radnji, ali nije pristala jer nije mogla da napravi količinu koju su oni tražili.
- Radim za svoju dušu, po neki komad prodam preko društvenih mreža i to mi dobro dođe kao neki dodatni prihod. Dođu i žene kod mene pa razgledaju, ne mogu da odluče koju da kupe i to mi je najveća satifakscija, jer to znači da dobro radim – iskrena je naša sagovornica.
Za izradu nakita se odlučila jer joj je to inspirativnije od oslikavanja ćupova ili tanjira, iako zahteva dosta strpljenja i posvećenosti.
- Nije tako teško kad se zavoli kad od jednog običnog komada gline taj predmet oslikavanjem postane nešto potpuno drugo. Moram priznati da su stranci oduševljeni ovim što radim, pa sam neke komade nakita poslala u Kanadu, Dansku, Sloveniju, Hrvatsku... Dopada im se valjda zato što je nešto autentično, jedinstveno i ne postoje dva ista komada – rekla je ona.
Kako nastaju ogrlice?
Jelena ističe da je uspela da spoji nekoliko ljubavi kroz svoj rad: ljubav prema grnčariji, oslikavanju i pirotskim ćilimima. Objašnjavajući sam proces nastanka ovoj prepelog nakita Jelena je otkrila da je nekad radila narukvice i minđuše, ali se u poslednje vreme fokusirala na ogrlice zato što joj daju više mogućnosti da oslika motive koje je zamislila.
- Najpre oblikujem glinu, potom je pečem, a zatim ručno oslikavam svaki komad. Ne koristim nikakve šablone sve direktno crtam iz glave i kako mi dođe inspiracija. Ima dosta senčenja, detalja i za oslikavanje jedne ogrlice u proseku mi treba dva dana. E sad da li će to da bude đul ili neka druga šara zavisi od mog trenutnog raspoloženja. Pomalo ubacujem i neke svoje detalje, a važno mi je da se sve dobro uklopi, pre svega boje. Nakon što se oslika nakit se lakira sa dva do tri sloja laka. Volim kad se sija, jer lak na neki način "oživi" motive koje sam naslika pa ogrlica bude još lepša – rekla je Jelena.
Njen sin za sada nema umetničke ambicije, niti da se bavi zantom kao ona. Ali, ko zna možda nekad u životu i on krene stopama majke, dede i pradede i nastavi ovu lepu porodičnu tradiciju.
Komentari (0)