Dok se mnogi tokom leta skrivaju u hladovinu i traže spas od tropskih temperatura, biljke u bašti nemaju tu privilegiju. Visoke temperature i direktno sunce predstavljaju ozbiljan izazov za većinu vrsta cveća, koje tada lako vene, gubi boju i prestaje da raste. Ipak, iskusni baštovani tvrde da postoji jedan jednostavan, ali moćan trik koji može da spase vaše biljke: malčiranje.
Šta je zapravo malčiranje
Malčiranje je baštenska tehnika u kojoj se zemlja oko biljaka prekriva slojem prirodnog ili veštačkog materijala, kako bi se očuvala vlažnost, smanjilo isparavanje, zaštitilo korenje od naglih temperaturnih promena i sprečio rast korova.
Shutterstock/Alter-ego
- Kad pokrijete površinu zemlje malčem, vi bukvalno stvarate zaštitni pokrivač koji zadržava vlagu, hladi tlo i čini da biljke lakše prežive toplotne udare. To je kao da biljci stavite šešir i peškir oko nogu - objašnjava Džejms Beson, renomirani britanski pejzažni arhitekta, poznat po svom radu u mediteranskim klimatskim uslovima, za magazin Gardens Illustrated.
Koji materijal koristiti
Za malčiranje možete koristiti različite prirodne materijale koji su lako dostupni:
- Suva trava – nakon košenja, ostavite travu da se prosuši i potom je rasporedite oko biljaka.
- Slamu – idealna je za veće bašte, jer dobro zadržava vlagu.
- Usitnjena kora drveta – dekorativna i dugotrajnija, pogodna za cvetne leje i žardinjere.
- Suvo lišće, piljevina, pa čak i kompost – sve može poslužiti kao zaštitni sloj.
Shutterstock/Arturs Budkevics
Debljina sloja treba da bude oko 5 cm, a malč se postavlja pažljivo – ne direktno na stabljiku, već nekoliko centimetara udaljeno kako ne bi došlo do truljenja.
Kada i kako zalivati
Drugi ključni savet jeste pravilno zalivanje. Tokom velikih vrućina, najbolje je zalivati biljke rano ujutru ili kasno uveče, kada sunce nije jako i kada voda ne isparava odmah. Takođe, zalivajte direktno u zemlju, ne po listovima, jer kapljice mogu delovati kao lupa i "spržiti" biljku.
Možda vas zanima…
shutterstock.com/Mariia Boiko
Stručnjaci takođe preporučuju da se, kad god je moguće, koristi odstajala voda (na primer, iz bureta) ili kišnica, jer je mekša i prijatnije temperature nego hladna voda iz creva.
Male promene - veliki rezultati
Uvođenjem ovih jednostavnih koraka, vaša bašta može ostati bujna i kada termometar pređe 40 stepeni. Cveće će biti otpornije na toplotni stres, zemlja će duže ostati vlažna, a vi ćete trošiti manje vode i vremena na zalivanje.
- Ne treba vam skupa oprema ni pesticidi. Samo malo znanja i strpljenja – priroda već zna kako da se brani, samo joj treba pomoći - zaključuje Beson.
Komentari (0)