Božić se obeležava 7. januara i najradosniji je praznik kod Hrišćana. Započinje ponoćnom ili jutarnjom liturgijom koja se služi u svim pravoslavnim crkvama i manastirima, a nakon nje se mogu pričestiti svi oni koji su postili Božićni post. Vernici koji se ne pričešćuju, mogu uzeti naforu. Na Božić ljudi se međusobno pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”, a takav način pozdravljanja traje sve do Bogojavljenja, kada se koristi pozdrav “Bog se javi”, a otpozdravlja sa “Vaistinu se javi”.
U našem narodu rasprostranjeni su brojni običaji za ovaj veliki praznik. Jedan od najlepših običaja za Božić je lomljenje česnice, tradicionalnog božićnog kolača, praćeno iščekivanjem da li će baš u vašem komadu biti novčić koji nosi simboliku sreće, zdravlja i bogatstva. Ovaj običaj je duboko ukorenjen u našoj kulturi i predstavlja važan deo božićnih proslava.
Lomljenje česnice predstavlja poseban ritual koji okuplja članove porodice za trpezom. Svako uzima svoj deo kolača sa nadom da će baš u tom komadu pronaći novčić. Običaj je da svako pojede svoj deo česnice, bez obzira da li u njemu pronađe novčić ili ne, kako bi se obezbedila snažna i zdrava godina za sve članove domaćinstva.
Kada pronađete novčić u svom komadu česnice, postavlja se pitanje šta treba učiniti sa njim. Prema običajima, novac treba da se otkupi drugim novcem od osobe koja ga je pronašla, a zatim se stavlja na ikonu ili pored nje i čuva do sledećeg Božića. Veruje se da će srećnik koji je izvukao novčić biti blagosloven srećom i bogatstvom tokom cele godine.
Narodni običaji na Božić
Srpski običaji za Božić nalažu da ranije tog dana, najbolje tokom prepodneva, u kuću dolazi gost koga domaćini obično očekuju jer se unapred dogovore. U pitanju je položajnik. To je gotovo uvek muškarac, samo u nekim delovima Srbije to može biti devojka za koju se veruje da je srećna. Ipak, položajnik je često i dete iz familije. Veruje se da on treba da porodici donese sreću tokom čitave naredne godine, kao i kući u koju je pozvan, a koja ga na odlasku daruje određenim poklonom. Položajnik treba da priđe šporetu i “džarajući” vatru govori “Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko u toru ovaca, prasadi i jagnjadi, gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože, daj”. Molitva se vremenom preinačila pa tako se uglavnom moli više za mnogo petica, poklona, prijatelja, ljubavi ili putovanja.
Komentari (0)