Sveti Nikola jedna je od tri najveće slave u srpskom narodu. Odavno važi pravilo da 19. decembra pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste. Kako Sveti Nikola „pada“ u vreme Božićnog posta, tako se očekuje da će i slavska trpeza biti posna. Ali, u mnogim kućama u Srbiji na stolu će se ipak naći mrsna hrana, a oni koji na ovaj način obeležavaju dan sveca zaštitnika doma će se pozvati na tradiciju i reći da su tako naučili od svojih dedova i pradedova.
Da li je Sveti Nikola oduvek bila posna slava?
- Sveti Nikola „pada“ u vreme Božićnog posta i trebalo bi da bude proslavljena uz posnu trpezu – kaže za Srećnu republiku otac Branislav Miljković iz Hrama Svete Petke na Ovčanskom putu.
On podseća da krsnu slavu, uz ikonu, čine četiri obeležja – slavski kolač, vino, žito (koljivo) i sveća. Sve ostalo što se nađe na trpezi je stvar materijalnih mogućnosti domaćina.
- Svaki pravoslavni hrišćanin bi na dan krsne slave trebalo da ujutro ode u crkvu na liturgiju, da osvešta kolač i žito, a najbolje bi bilo da to zajednički uradi cela porodica. Podrazumeva se da bi u vreme Božićnog posta cela porodica trebalo da posti, kao i u vreme drugih postova tokom godine koje je Crkva propisala. Krsna slava je porodični praznik i trebalo bi da je cela porodica proslavlja u duhu pravoslavlja – podseća otac Branislav.
Pa ipak, u mnogim kućama u Srbiji trpeza je mrsna.
Možda vas zanima…
- Ima slučajeva gde ljudi pre podne slave uz posnu hranu, a uveče uz mrsnu. Takođe, neko prvi dan dočekuje goste uz posnu hranu, a drugi dan uz mrsnu. Neko pokraj slavske sveće stavi ribu, a na ostatak trpeze prase, pa kaže da je „riba za Svetog Nikolu, a pečenje za goste“. Sve je to greška, jer dan Svetog Nikole pada u vreme Božićnog posta i tu nema nikakve dileme, hrana treba da bude posna. Neki ljudi kažu da im se gosti bune kad ih dočeka posna trpeza. Pa slavite li vi slavu zbog gostiju ili zbog sveca? – pita otac Branislav.
shutterstock.com
Obrazloženje nekih svečara da su odluku o mrsnoj trepzi za Svetog Nikolu doneli jer su tako naučili od dedova ili pradedova ili da su domaćice „tako zatekle slavu kad su se udale“ – mrsnu, a ne posnu, iako „pada“ u vreme Božićnog posta, trebalo bi potražiti u istoriji. O tome za Srećnu republiku govori etnolog Mila Đorđević.
- U vreme komunizma, ponegde su svečari obeležavali krsnu slavu uz prase da se ne bi čulo da su nastavili sa tradicijom slavljenja slave po crkvenim pravilima, jer je to bilo ili zabranjeno ili nepoželjno. Ako bi neko sa strane došao da proveri da li neka porodica slavi Svetog Nikolu, domaćini ne bi bili u neprilici, jer bi na stolu stajala pečenica, pa bi mogli da kažu kako ne slave slavu, već su okupili prijatelje. Takođe, u vreme komunizma slava se negde slavila krišom; domaćin bi sveću i kandilo upalio ujutro, porodica bi se pomolila, a onda gasila kandilo i sveću i dalje provodila dan krsne slave kao „običan“ dan. U pravoslavnim porodicama koje su držale do crkvenih pravila i u vreme komunizma post je bio obavezan, pa su svečari postili ceo Božićni post, a za goste su spremali i posnu i mrsnu hranu, ostavljajući im na volju čime će se poslužiti. Ako svojoj deci nisu objasnili zašto su tako obeležavali Svetog Nikolu, ona su nastavljala ono što su smatrala porodičnom tradicijom i zato danas neke porodice proslavlju Svetog Nikolu uz mrsnu trpezu – objašnjava etnolog Đorđević i dodaje da je proslava Svetog Nikole neizostavna uz posnu hranu.
Poslednjih godina sve se češće mogu čuti šaljiva objašnjenja povodom mrsne trpeze za Svetog Nikolu. „Gudi, gudi, riba budi“ jedna je od onih koja se može čuti kod svečara koji, narodski rečeno, slave Svetog Nikolu „na mrsno“.
„Greh ne ulazi na usta, već izlazi iz usta“ je još jedna rečenica koja se često čuje kao opravdanje zbog čega svi pripadnici Srpske pravoslavne crkve ne poste.
Ipak, čini se da zaboravljamo da Božićni post, kao i ostali crkveni postovi u godini ne podrazumevaju samo uzdržavanje od mrsne hrane. Post je i molitva, i uzdržavanje od loših misli i dela, i oproštaj, i odlasci na liturgije, i pomaganje onima koji su u lošijoj materijalnoj situaciji od nas, i poseta bolesnicima, i čitanje duhovne literature... Hrana je samo jedan od segmenata koji pomaže da se oslobodimo strasti, a proždrljivost je, kao i gnev, lenjost, požuda, pohlepa, gordost i zavist, jedan od grehova. Po učenju Crkve, svi ovi gresi leče se iskrenim pokajanjem, u suprotnom su licemerstvo.
Komentari (0)