U savremenom društvu javno deljenje fotografija i trenutaka iz privatnog života postalo je svakodnevica. Ljudi sve češće osećaju potrebu da pokažu gde su, šta rade i kako izgledaju, a vizuelna predstava sopstvenog života postala je svojevrsni statusni simbol.
Ipak, iza privlačnih i provokativnih slika, osmeha i pažljivo biranih poza često se krije sasvim drugačija priča. Potreba za stalnim odobravanjem, potvrdom i reakcijama drugih može da preraste u obrazac ponašanja koji otkriva više o unutrašnjem svetu osobe nego o onome što je prikazano na fotografiji, pogotovo kod žena.
Žena koja stalno objavljuje ovakve sadržaje na društvenim mrežama, šalje poruku koja može ukazivati na manjak samopoštovanja, ali i određeni nedostatak emocionalne i socijalne inteligencije, piše Odmorimozak. Psihološkinja Aleksandra Janković dala je svoje lično mišljenje o ovoj temi i istakla da je javno deljenje sadržaja postalo važan deo svakodnevice upravo zbog mogućnosti kontrole i oblikovanja reakcija.
- Društvene mreže su deo našeg okruženja i vrlo su važne. Očigledno je da je komunikacija među ljudima loša, nije direktna, a na mrežama ipak postoji kakva takva zaštita, možete blokirati neadekvatne komentare, pa su one prostor gde možemo da iskomuniciramo ono što mislimo i osećamo, a da opet budemo zaštićeni -objasnila je Aleksandra Janković.
Freepik/gpointstudio
Ona naglašava da se granica između virtuelnog i realnog gotovo potpuno izgubila, pa je njihov uticaj sveprisutan.
-Sve se manje više pretvorilo u virtuelni svet, samo što neke društvene mreže spadaju u visoku tehnologiju, a neke u javnost. Sajber svet i realnost se prepliću, a negativni komentari i nerealan sadržaj postali su deo naše svakodnevice - rekla je Aleksandra Janković.
Možda vas zanima…
Kada govorimo o sadržaju koji ljudi objavljuju, psihološkinja naglašava da su motivi često povezani sa željom za prestižom i potvrdom od strane drugih.
- Ogroman broj ljudi mora da prikaže gde je, šta jede, gde se kupa, i to sve sa označenim lokacijama i obrađenim fotografijama. Nisu mreže krive, odgovornost je na ljudima koji taj sadržaj postavljaju - rekla je Aleksandra Janković.
Prema njenim rečima, kod žena je ovakav obrazac ponašanja definitivno izraženiji.
- Kod žena je to sigurno prisutnije. One žele da naprave idealnu verziju sebe koja se često ne poklapa sa realnošću. U virtuelnom svetu uživaju u predstavi događaja više nego u samom događaju, a to može da pređe u vrstu zavisnosti od komentara i lajkova - izjavila je Aleksandra Janković.
Freepik
Dodaje i da postavljanje provokativnih fotografija često ima za cilj da ostavi utisak pripadanja "višem društvu“ i stvaranja iluzije luksuznog života.
- One žele da pokažu da mogu da žive život u VIP zoni, da se prikažu u što boljem svetlu, često potpuno obrađenom i nerealnom. Postavlja se pitanje da li uživaju u događaju ili u predstavi tog događaja u virtuelnom svetu - objasnila je Aleksandra Janković.
Na kraju zaključuje da ovakvo ponašanje nije odlika ostvarene i samouverene osobe, ali i da nije toliko povezano sa inteligencijom.
- Osoba koja je ostvarena i samopouzdana nema potrebu da objavljuje provokativne slike koje ne odgovaraju realnosti. Prvi motivi su najčešće nedostatak sigurnosti i želja da budemo neko drugi koga smatramo boljim od nas, to je prosto vid zavisti i želje da se predstavimo u najboljem svetlu, tako da se može povezati sa površnim razmišljanjem, ali ne i sa manjkom inteligencije - rekla je Aleksandra Janković.
Freepik/lookstudio
Javno deljenje slika i trenutaka može biti bezazleno, ali kada postane jedini izvor potvrde i samovrednovanja, prelazi u opasnu zonu. Potraga za reakcijama i odobravanjem može privremeno da podigne samopouzdanje, ali dugoročno ostavlja prazninu i udaljava od autentičnog života. Kako poručuje Aleksandra Janković, istinska sigurnost i vrednost ne zavise od tuđeg mišljenja, već od ličnog osećaja zadovoljstva i mira.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecna.
Komentari (0)