U svakodnevnom životu ostvarujemo različite vrste odnosa s drugim ljudima i često se u tim prilikama ne možemo osloniti samo na verbalnu komunikaciju. Govor tela i neverbalna komunikacija tu često "uskaču u pomoć" i otkrivaju nam detalje o nekome ko je možda vredan naše analize, tumačenja ili nam je pak misterija.
Istraživači su u najnovijim studijama proučavali mehanizme uključene u emocionalno prepoznavanje. Oni su upoređivali prepoznavanje emocija preko percepcije celog tela i to upoređivali sa prepoznavanjem emocija koje se temelje na opažanju drugih delova tela, poput ruku.
Kod istraživanja u kom su učestvovale bebe u prve dve godine života, rezultati su pokazali da one, kako stare, sve više obraćaju pažnju na ruke osoba koje ih okružuju. Druga istraživanja su pokazala da tamo gde ljudi nisu mogli da primete "izolovane" delove tela nisu mogli ni da identifikuju da li je neko besan ili uplašen. Najnovije istraživanje je pokazalo da samo gledanje u nečije ruke može obezbediti veću tačnost u prepoznavanju emocija nego mogućnost da se vide glava, torzo ili drugi delovi tela. Da li se radi o rukovanju, preklapanju ruku ili nekakvim pokretima, sam fokus na njima može dosta toga reći o osećanjima ljudi oko nas.
Istraživači su ispitanicima u Britaniji starosti do 35 godina davali slike glumaca koji su okrenuti ka napred i na kojima su demonstrirali nekoliko emocija - radost, bes, strah, tugu i gađenje. Fokus u istraživanju je bio na rukama, a lice je bilo prekriveno maskom. Kako bi prikazale samo određene delove tela, fotografije su isečene. Jedna grupa ispitanika je imala priliku da vidi samo ruke, dok je druga, osim tog dela tela, posmatrala i torzo i glavu.
Pokazalo se da je tačnost prepoznavanje emocija bila veća u onoj grupi koja je bila fokusirana samo na ruke, a ne na druge izolovane delove tela.
Ruke se smatraju produženim delom govorne komunikacije. One imaju značaj za naš mozak i oduvek su smatrane prenosiocem emocija. Svesno ili ne, ljudi žele da se povezuju sa drugima i postavljanje ruku u određeni položaj može nam pomoći da osetimo vezu sa onim što ta osoba oseća.
Davno su istraživači otkrili da u mozgu postoji kortikalno tkivo koje je povezano s rukama više nego sa drugim delovima tela. Taj deo mozga nam pomoćsomatosenzornih neurona da obradimo ono što drugi emocionalno komunicirju. Ako su ljudi delimično povezani, a teže da budu potpuno povezani sa osećanjima drugih, pomenuta istraživanja otkrivaju da se fokusiranjem na ruke mogu prepoznati emocije kod drugih, piše Psihologija danas.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)