Akademik prof. dr Milovan Bojić (70) direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ već više od tri decenije jedan je od najpoznatijih stručnjaka za srce u Srbiji. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje u Srbiji je 2024. preminulo 46.841 pacijenata što je za oko 10.000 manje fatalnih ishoda nego ranijih godina. Ipak, Srbija je i dalje u samom svetskom i evropskom vrhu po broju smrtnih slučajeva od srčanih bolesti.
Kako je objasnio prof. dr Bojić za to su krive naše loše navike i nedovoljna briga o sopstvenom zdravlju.
- Mi smo narod za koji je najbolje vezana reč zabluda. Pola nas živi u zabludi, a druga polovina od zablude. Zabluda je naš odnos prema životu, jer mi u prvoj polovini života učinimo sve da uništimo zdravlje, a u drugoj polovini da ga spasemo kad je ono nepopravljivo uništeno. Mi na "Dedinju" radimo na tragičnim posledicima naših loših navika kao što su pušenje, gojaznost, visok pritisak, manjak fizičke aktivnosti - objasnio je on.
shutterstock.com
Kako naglašava prof. dr Bojića mi smo nacija koja je sklona da svoj auto redovno vozi na servis, da zameni filter, ulje, ali sebe ne čuvamo. To je evidentno čak u lekarskoj profesiji, a ne kod običnog naroda.
- Nedostaje nam disciplina da smo mi sopstveni ministri naših unutrašnjih poslova, da smo naši doktori da se okanemo pošasti kojima tako lako potpadamo. Mi ne jedmo nego žderemo, a žderanje plus nekretanje jednako tragedija. Onda kad zasednemo mi zapalimo, pa popijemo i sve zajedno sami dovedmo sebe do teških stanja - istakao je čuveni kardiolog.
On naglašava da često nismo svesni ni koliko smo genski opterećeni.
Možda vas zanima…
- Imali smo tragičan slučaj fudbalera Crvene zvezde kapitena Milovanovića. Otac mu je umro u 51, on u 41. godini. Znao je da ima genski zapis kardiovaskularnih bolesti, nije se redovno kontrolisao, ugojio se, a bavio se zahtevnom fizičkom aktivnošću. Najgore je kad mislimo da možemo, a u stvari ne možemo. A, ne možemo zato što mnogo pušimo, pijemo, što se nedovoljno krećemo, što smo masni, gojazni, što imamo šećer, a možda i ne znamo da ga imamo sve dok ne počnemo od njega da se sušimo ili dok ne počnemo da imamo probleme sa suvim ustima, ketoacidozama i slično - upozorio je prof. dr Bojić.
Shutterstock
Da bi se ova situacija promenila možda je potrebno da sistematski pregledi budu obavezniji.
- Nije obaveza čuvanja zdravlja samo moja i vaša, već i države. Jer, kad se razbolite država vas preuzima sa ogromnim troškovima kroz osiguranje za velike operacije, za skupe ugradne materijale i rehabilitacije... Kod nas sve to država plaća iako to nije slučaj ni u mnogo razvijenijim državama u svetu - dodao je on.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je mnogo lakše doći do vrhunskog kardiologa nego recimo u Americi, ali mi to ne koristimo.
- Zato što mi postajemo problem onda kada nas zaboli. Ili kada nas primora da idemo kod lekara, a onda je obično kasno. Dobra preventiva je bolja od svega što lekari rade, a mi da se okrenemo boljoj zdravstvenoj kulturi, da vodimo više računa o sebi i svojoj porodici - poručio je prof. dr Milovan Bojić.
Komentari (0)