Prof. dr Dino Tarabar je specijalista interne medicine sa subspecijalizacijom iz gastroenterologije i onkolog sa dugogodišnjim radnim iskustvom.
Kada je reč o zdravlju creva profesor ističe da je najvažnija raznolikost, te je objasnio na koji način jedna namirnica koju svi obožavaju utiče negativno na creva.
- Ta raznolikost se dobija hranom. Šećer je najgora moguća hrana jer se on već obradi i resorbuje u tankom crevu, u debelo ne dođe ništa, znači ne hranite bakterije. Ako uzmete složene ugljene hidrate, oni ne mogu kompletno da se razmože, kao celuloza kada jedete jabuku sa korom, ona će doći u debelo crevo. Tamo čekaju dobre bakterije koje će da se nahrane celulozom i onda će raditi sve ove dobre stvari za nas - rekao je prof. dr Dino Tarabar.
U današnjem svetu, ishrana igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja, a doktor naglašava da je pravilna ishrana od suštinskog značaja za ravnotežu bakterija u organizmu. Kada se bakterije ne nahrane kompleksnim ugljenim hidratima, mastima i belančevinama, dolazi do razmnožavanja štetnih bakterija, kao što su klostridije i kandide. Ove bakterije mogu izazvati ozbiljne probleme u organizmu, pa je važno obratiti pažnju na to šta jedemo.
- Tako sva vlakna ostanu u aparatu, a to je upravo hrana za probiotike. Nema potrebe, sve to je najbolje presno jesti i voće i povrće, bakterije bi vam rekle hvala. Celo zrno, luk, beli luk, bobičavo voće, heljda, spelta, to je hrana za naše dobre bakterije, a one će nam vratiti tako što će nas čuvati - ispričao je prof. dr Tarabar.
Zapaljenske bolesti creva predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem koji pogađa oko 10.000 ljudi u Srbiji. Ova oboljenja, među kojima se izdvaja Kronova bolest, često ostaju neprepoznata sve do trenutka kada postanu uznapredovala. Mnogi oboleli nisu ni svesni da imaju ovakve zdravstvene poteškoće, što dodatno otežava njihovo lečenje. Ove bolesti se ne manifestuju samo kroz neprijatne simptome, već mogu izazvati i značajne strukturalne promene u crevima, što može dovesti do još ozbiljnijih komplikacija.
Možda vas zanima…
Osim nelagodnosti, oboleli se suočavaju sa rizikom od ozbiljnijih zdravstvenih problema. Ove bolesti mogu uticati na kvalitet života, pa je važno da se na vreme prepoznaju i reše. Nažalost, mnogi ljudi ne prepoznaju simptome, što dovodi do napredovanja bolesti i otežava proces lečenja. Gastroenterolog je nabrojao kako izmenama u ishrani možemo smanjiti rizik. U pitanju su promene ne samo namirnica, već i načina i vremena kada jedemo.
- Najpre, dan počnite s nečim što pokreće creva, to su vlakna. Ujutru uzmite palentu, ovsene pahuljice, mekinje, ječam, zob... To je hrana za dobre bakterije, one se time hrane, ne može naš organizam da svari belančevine i masti, kompleksne ugljene hidrate, to bakterije svare za nas. Da bi taj ekosistem radio dobro za vas, njih ima deset na četrnaesti stepen. Uzimajte voće, povrće, za ručak bareno meso, supu i salatu. Ne jedite ugljene hidrate, uveče se ne jedu hleb, krompir, pica i pasta već meso od ručka i salata. Poslednji obrok neka bude u sedam uveče - rekao je gastroenterolog.
Pogrešno se hranimo, među lošim navikama su i neredovna ishrana, ali i konzumiranje određene vrste pića.
- Kada dodate brzu hranu, slatkiše, gazirana pića, da ne govorim o brendovima ali shvatate o čemu pričam. Pa kad ne jedete redovno, već jedete jednom dnevno za tri čoveka, pa legnete. Onda kiselina krene da jede vas. Ljudi su sami krivi za te tegobe - upozorio je on.
Stručnjak je odgovorio da li je pametno preventivno uzimati probiotik.
- Postoji samo praktično jedna situacija kada se to radi, a to je kada putujete u novu sredinu. Ako idete u inostranstvo, gde je drugačija voda i hrana, negde daleko, doći ćete u kontakt sa potencijalnom infekcijom. To je jedini slučaj. A da vi bez ikakvih tegoba uzimate probiotik, to je preveliko očekivanje od tog preparata. Ima koristi, ali treba znati kada se daje. Ne znaju ljudi ni da koriste probiotike, kupuju ih na rasprodajama jeftino, a ima različitih sojeva i funkcija i tačno se zna kada se koji koristi, i za šta. Ne možete da odete u apoteku i da kažete dajte mi probiotik, nije isti za nadimanje, proliv ili gasove. A nažalost, kupujemo najjeftiniji - rekao je on.
Shutterstock/fizkes
Takođe, Tarabar je objasnio da li može da pomogne aktivni ugalj.
- On skuplja toksine u želucu kada se otrujete, niže u debelom crevu nema nikakvog efekta. Ako ima toksina u gornjem delu trakta, uhvatiće se za aktivni ugalj i on će ih izbaciti - ispričao je.
Prof. dr Dino Tarabar je ispričao kako da prepoznamo da li imamo problem.
- Svi možemo da se otrujemo hranom, to će trajati dva-tri dana. Ali ako imate mesec dana proliv, bolove, temperaturu, to je apsolutno vrlo sumnjivo na inflamatorne bolesti. To moraju da znaju pacijenti, ali i mlađi lekari, gde se dolazi za primarnu zaštitu - istakao je prof. dr Tarabar prenosi "Stil".
BONUS VIDEO:
Komentari (0)