Demencija se kod većine pacijenata koji se bore s ovim teškim stanjem javlja oko 65. godine. Takođe, kod onih koji imaju 85 godina i više, nažalost, svaka druga osoba pati od Alchajmera. Međutim, nije retkost da se ovo opako stanje javi i kod mlađih osoba.
Britanac Endi Vudhed ostao je šokiran kada mu je u 55. godini dijagnostikovana rana demencija, iako je dotad sve simptome pripisivao umoru i starenju. Umesto da očekuje ozbiljan zdravstveni problem, Endi je mislio da su problemi sa ravnotežom, umor i neobični drhtaji ruke samo posledica svakodnevnog stresa.
- Vest me je slomila. Utonuo sam u depresiju jer nisam znao šta me čeka. Sve vreme sam mislio kako ću izgubiti nezavisnost i postati teret svom bračnom partneru. Najviše sam se plašio da neću doživeti da gledam kako moj sin odrasta i prolazi kroz važne životne trenutke - ispričao je Vudhed za Metro, a o tome piše i Miror (Mirror).
Endiju je dijagnoza postavljena 2013. godine, a kako priznaje, sama bolest, ali i reakcije ljudi oko njega, bile su jednako teške.
- Mnogi više nisu znali kako da razgovaraju sa mnom. Neki su se distancirali, a jedan prijatelj mi je čak rekao da ne izgledam kao neko ko ima demenciju. Ali tada sam pronašao grupu podrške i shvatio da nisam sam. Ljudi u toj zajednici su tačno znali kroz šta prolazim - objasnio je on.
Schutterstock/Marcos Mesa Sam Wordley
Iskustvo koje je imao dok se brinuo o majci, koja je takođe imala demenciju, delimično ga je pripremilo za ono što ga je čekalo. Ipak, bolest je značajno promenila njegov život. Više ne može da kuva, teško se snalazi sa redosledom koraka u zadacima, a postao je i osetljiviji u komunikaciji.
Možda vas zanima…
I pored svega, Endi nije dozvolio da ga bolest definiše. Nakon smrti majke tokom pandemije koronavirusa, odlučio je da svoje vreme posveti edukaciji i borbi protiv stigmatizacije. Danas je volonterski ambasador organizacije Dementia UK, gde pomaže drugim ljudima koji se bore sa mladalačkom demencijom.
- Prošlo je 12 godina od dijagnoze i iako se mnogo toga promenilo, jedno ostaje isto, nikada nisam dozvolio da demencija upravlja mojim identitetom. Imam teške dane, ali i dalje uživam u životu sa porodicom. Ponekad ne znam koji je dan ili da li sam doručkovao, ali trudim se da se fokusiram na ono što mogu da uradim, umesto da budem ljut zbog onoga što ne mogu - zaključuje on.
Shutterstock
Endi ističe da mu i dalje pomaže kada pozove liniju podrške i razgovara sa specijalizovanim medicinskim sestrama. Njegova poruka drugima je jasna: postoji pomoć i važno je potražiti je.
Podsetimo, ovo je 12 faktora rizika demencije, od kojih je najčešća Alchajmerova bolest.
- Postoji 12 faktora rizika, koje, ukoliko držimo pod kontrolom, možemo u 50 odsto slučajeva ili da sasvim izbegnemo ili da odložimo nastanak opakog stanja. Sve ono što je dobro za naše srce to je dobro i za naš mozak. Prvo, tu su zdravi stilovi života, da vodimo računa o krvnom pritisku, šećeru, holesterolu. Smanjiti upotrebu alkohola, cigarete treba izbaciti totalno. Preporučljiv način ishrane je mediteranski, znači lakša hrana. Veoma je bitna kontrola vida i sluha. Bitno je da se pazi na povrede glave. Izuzetno je bitan i zdrav san. To znači od ponoći do 3-4 ujutru je najzdravije da se spava. Naši mladi baš u to vreme izlaze, pa zato otud bolest u poznijim godinama - ističe Nadežda Satarić predsednica Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest za Srećnu republiku.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)