Andrijana Cvijetinović, magistarka farmacije i specijalistkinja za biološke lekove, istakla je ključnu ulogu komunikacije između apotekara i pacijenata. Ova interakcija nije samo formalnost, već predstavlja važan deo procesa lečenja. Apotekari bi trebali aktivno slušati pacijente, kako bi razumeli njihove potrebe i specifične zdravstvene probleme. Pravilna komunikacija može značajno uticati na efikasnost terapije i zadovoljstvo pacijenata.
- Osnovna uloga farmaceuta je da kaže pacijentima kako i kada treba pravilno da uzimaju lek. Najčešće za savet pitaju stariji ljudi i dementni ljudi, koji imaju mnogo potpitanja pa im nije zgoreg napisati uputstva na kutijicu leka - rekla je Andrijana Cvijetanović u okviru Jutarnjeg programa RTS-a pre nekoliko godina.
Osim njih, trudnice zbog svog stanja takođe ne bi smele da piju neke suplemente i lekove, kao i deca i omladina. Prema njenim rečima, pacijente uvek treba pitati da li su alergični na nešto, da li već piju neku terapiju ili uzimaju antidepresive. Čak i vitamin C koji se nalazi u skoro svakom voću ili povrću treba izbegavati u nekim slučajevima.
Konkretno, ljudi koji piju antiametike (lekove protiv povraćanja) treba da ga izbegavaju jer može da dovede do trovanja i da smanji resorbciju gvožđa. Sa druge strane, kada se piju preparati protiv anemije, pa dodajemo čisto gvođže, tada nije zgoreg uzeti vitamin C jer pospešuje njegovu apsorbciju.
- Uvek treba unositi izbalansirane komplekse vitamina i minerala, a nikako samo jedan. Dnevne potrebe vitamina C su oko 1.000 miligrama za odraslu osobu. Tokom pandemije preporuke su išle i do 2.000. Što se vitamina C tiče, neće tu doći do nekog preteranog predoziranja, ali treba svima naglasiti da ne treba napamet da uzimaju, već da se posavetuju sa apotekarima - navodi Cvijetanovićeva, prenose "Novosti".
shutterstock.com
Cink je tokom pandemije stekao poseban status. Ona je savetovala da je uvek bolje da se pije uz vitamine C ili E, a dovoljna dnevna doza je oko 50 miligrama.
Možda vas zanima…
Vitamin B12, koji je odličan za ishranu mozga i nervnog sistema, ne bi trebalo da se kombinuje sa barbituratima, odnosno antidepresivima, zato što zbog tiramina smanjuje dejstvo tih lekova.
Magistarka farmacije je dodala i da žitarice bogate vlaknima takođe imaju sličan efekat na antidepresive, a ne bi trebalo da se kombinuju ni sa lekovima protiv epilepsije.
O tome da mleko može da poništi dejstvo antibiotika, Andrijana Cvijetinović je objasnila da kalcijum, kojim je mleko bogato, stupa u odnose sa jedinjenjima u antibioticima i stvaraju supstancu koja u gornjem delu tankog creva ometa dejstvo antibiotika.
Zbog toga treba savetovati ljude da dok koriste antibiotike izbegavaju mleko i mlečne proizvode.
Komentari (0)