Iznenadna srčana smrt predstavlja ozbiljan zdravstveni izazov koji se, iako retko, može dogoditi i kod mladih osoba. Ova situacija je naročito zabrinjavajuća jer se često dešava bez prethodnih simptoma, ostavljajući porodice i prijatelje u šoku. Posebno je važno napomenuti da ovaj fenomen najčešće pogađa odrasle osobe u uzrastu od 30 do 40 godina, što može da bude iznenađujuće za mnoge, s obzirom na to da se obično smatra da su mlađi ljudi zdraviji i otporniji.
Jedna od zanimljivih činjenica o iznenadnoj srčanoj smrti jeste da muškarci imaju dvostruko veću verovatnoću da budu pogođeni ovim stanjem u poređenju sa ženama. Takođe, iznenadna srčana smrt se najčešće dešava tokom fizičke aktivnosti, kao što je sport.
Iznenadni srčani zastoj i srčani udar (infarkt miokarda) često se mešaju, ali je važno razumeti razliku između ova dva medicinska stanja. Srčani infarkt se javlja kada dođe do blokade koronarnih arterija, što sprečava srce da dobije dovoljno krvi bogate kiseonikom. U tom slučaju, srčani mišić postaje oštećen zbog nedostatka kiseonika, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Suprotno tome, iznenadni srčani zastoj se dešava kada električni sistem srca ne funkcioniše ispravno ili kada njegova aktivnost postane nepravilna. U ovom slučaju, srce može da kuca previše brzo, a srčane komore mogu da lepršaju ili podrhtavaju, što se naziva ventrikularna fibrilacija ili flater. Ovo ozbiljno ugrožava cirkulaciju, a krv ne može da se isporuči telu, što je posebno opasno za mozak.
Jedna od najzanimljivijih, ali i najstrašnijih činjenica o iznenadnom srčanom zastoju jeste to što se, u prvih nekoliko minuta, dotok krvi do mozga drastično smanjuje. To može dovesti do gubitka svesti, a bez hitnog lečenja, smrt može uslediti u vrlo kratkom vremenskom periodu. Ova brzina kojom se stanje pogoršava čini iznenadni srčani zastoj izuzetno opasnim. Hitno lečenje uključuje kardiopulmonalnu reanimaciju i defibrilaciju.
KPR omogućava dovoljno kiseonika u plućima i isporučuje ga u mozak sve dok se normalan ritam srca ne obnovi električnim udarom u grudni koš (defibrilacija). Prenosivi defibrilatori koje koristi osoblje za hitne slučajeve ili automatski defibrilatori mogu pomoći da se spasi život osobe.
Prof. dr Arsen Ristić, kardiolog, rekao je jednom prilikom za RTS da su neprepoznate forme bolesti srčanog mišića, koje potencijalno mogu da se komplikuju aritmijama opasnim po život ili zapaljenje srčanog mišića, najčešći uzroci iznenadne srčane smrti.
- U kovid pandemiji iznenadna smrt je najčešće posledica zapaljenja srčanog mišića, koji je nekada u ranoj fazi mogao da prođe i tiho. Međutim, nekada ostavlja posledice, pa mesecima pacijenti imaju opasne aritmije. Zato je preporuka pacijentima koji su preležali upalu srčanog mišića da se sledećih šest meseci ne izlažu težem fizičkom naporu. To je jedini način da preveniramo ovu vrstu problema - istakao je tada.
Frank and Helena / ImageSource / Profimedia
S druge strane, kako je dodao ovaj stručnjak, veoma je važno prepoznati kod osoba koje žele da se bave sportom i intenzivnom fizičkom aktivnošću nasledne forme kardiomiopatije - bolesti srčanog mišića, jer ćemo na taj način, objašnjava dr Ristić, sprečiti eventualnu iznenadnu srčanu smrt.
Osim toga, uzrok iznenadne srčane smrti mogu biti i neurološka oboljenja – proširenje krvnih sudova u mozgu, pucanje aneurizme u mozgu, virusne infekcije, genetski problemi i čitav niz drugih problema.
Možda vas zanima…
Navodi da je od ključnog značaja da obratimo pažnju na svaku vrstu tegoba i javimo se izabranom lekaru koji će nas uputiti, ako je potrebno, na dalja ispitivanja.
- Ne smemo potceniti tegobe. Ljudi kažu: "Pa šta, ja sam samo malo prehlađen, ponekad mi samo malo preskoči srce, nema to veze, mogu da se takmičim, da igram utakmicu, klub zavisi od mene". Jednostavno, moramo da shvatimo da je ovo period kada se moramo više posvetiti svom zdravlju i da, uprkos tome što tegobe nisu toliko ozbiljne i intenzivne, uradimo laboratorijske testove, posetimo kardiologa, uradimo test opterećenja, ultrazvučne preglede i 24-časovni EKG kada je potrebno - savetovao je dr Arsen Ristić.
Komentari (0)