Način na koji živimo i brinemo o sebi može imati značajan uticaj na naše zdravlje. U savremenom društvu, sve više se suočavamo s raznim bolestima koje su postale sve prisutnije. Jedan od primera su zapaljenske bolesti creva, poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.
Zanimljivo je da su, prema rečima prof. dr Branimira Nestorovića, naše telo u prošlosti bilo izloženo raznim infekcijama i parazitima, kao što su gliste. Ovi prirodni stimulusi imunog sistema su nam pružali određenu zaštitu i podršku u održavanju zdravlja. Kada smo bili "prljavi", naše telo je u stvari imalo priliku da se bori protiv raznih patogena, što je dovodilo do jačanja imuniteta i prevencije mnogih bolesti.
- Ali, onda smo počeli da se perkamo, da se tuširamo sapunima. Poludim kad vidim one baktericidne sapune. Ti sapuni su budalaština zadnje vrste. Kažu – ubija 99 odsto bakterija. Pa što ih bre ubija? Najveći broj bakterija na svetu nije uopšte zainteresovan za nas. Pazite, imamo 440.000 dosad poznatih vrsta bakterija. Od njih se samo neke interesuju za nas. Jer mi smo beznačajni. U ukupnoj biomasi na Zemlji mi smo beznačajni. Mi sebi izgledamo važni, ali bakterije se bave nekim drugim stvarima. Mi njima nismo zanimljivi i to je dobro. Nas napada samo mali broj bakterija - kaže prof. dr Nestorović.
On dodaje da kada su ljudi postali čisti, imuni odgovor kada su te bakterije u pitanju je ostao očuvan, ali sad nema stimulusa, nema antigena.
- I on se sada okreće sopstvenim ćelijama, npr. ćelijama creva ili mišića. To je takozvana molekularna mimikrija. I mi znamo da je ta teorija tačna jer, npr. pacijenti sa Kronovom bolešću, kad dobiju gliste njihovo zdravstveno stanje se popravi. Suštinski to su bolesti koje smo mi napravili. Svaka tura antibiotika je mnogo ako nije potrebno. Ako vi lečite neku specifičnu infekciju naravno da spasavaju život. Ali danas antibiotike uzimaju po principu – ajde da ih uzmem, što da ne?!. Oni uništavaju bakterije, ali sličnost naših i bakterijskih ćelija je veoma velika. Verovati da antibiotici ne štete našem organizmu je poptuno smeštno. Imate 20.000 sintetisanih antibiotika, a koristi se stotinak jer su svi ostali smrtonosni za nas - upozorava profesor.
Njegov stav o anibioticima mnoge zanima.
- Antibiotici ništa ne leče. Ja kad to kažem moji studenti i specijalizanti me gledaju belo. Ako nemate bela krvna zrnca, vi ćete umreti… Pacijenti koji nemaju leukocite možete im dati bilo kakav antibiotik, oni će umreti. Antibiotici samo primiruju bakterije, oni usporavaju njihovo razmnožavanje. Bez našeg imunog sistema nema ništa. Vi kad četvrti ili peti put uzmete antibiotike, onda dolazi do poremećaja belih krvnih zrnaca. Antibiotici su nužno zlo - istakao je jednom prilikom.
Nemanja Pančić
On je rekao da mi imamo gomilu prirodnih antibiotika, ali ih slabo koristimo.
- Beli luk npr… Alicin iz belog luka je jedan od najjačih antibiotika koje imamo. Propolis je izvanredna stvar koji u sebi sadrži 64 prirodna antibiotika i nema bakterije koja je rezistentna na to. Antibiotike treba da koristimo za ono za šta su namenjeni a to su bakterijske infekcije. U pedijatriji je to od 2 do 4 odsto infekcija, sve ostalo su virusi. Respiratorne infekcije su bolesti koje prolaze same od sebe - pričao je on.
Možda vas zanima…
Profimedia/Zoonar/Serghei Platonov, Zoonar GmbH / Alamy
Gnojna angina prolazi sama od sebe lečena ili ne lečena. Većina lekara i pacijenata misli da ako uzme antibiotik da će sprečiti komplikacije.
On napominje da razume da roditelji hoće da im dete što pre ozdravi, da ne dođe do komplikacija.
shutterstock.com
- I lekari ih plaše po principu ako ne uzmeš biće ovo i ono. Zanimljivo je bilo ispitivanje u Hrvatskoj među lekarima na pitanje zašto ste prepisali antibiotik. Prvi odgovor je bio: “Ako ne prepišem ja, prepisaće kolega i ogovaraće me." A drugi odgovor je bio: “Ova majka je jako zabrinuta biće tu komplikacija ako ne prepišem." Oba ova razloga nisu medicinska. Sve začinske biljke su antibiotici. Origano koristimo kod teških pacijenata sa jakim zapaljenskim bolestima pluća jer ubija bakterije. Začinske biljke su počeli ljudi da koriste jer nisu imali frižider i primetili su da se uz pomoć začinskih biljaka meso duže održi. Crni biber je snažan antibiotik. Naš glavni problem je malo kretanja i puno stresa. Ljudski život je stalna borba, nema depresija jer ona vodi u bolest - zaključio je prof. dr Nestorović.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)