Neposredno pre letnjih meseci mnogi od nas osećaju potrebu da se oslobode viška kilograma i dovedu figuru do savršenstva. Međutim, ova želja nas često navodi na izbor brzih dijeta, koje, iako mogu izgledati privlačno, često dovode do disbalansa u organizmu. U potrazi za brzim rešenjima, zaboravljamo na važnost zdravih navika koje mogu dugoročno poboljšati naše zdravstveno stanje.
U emisiji "Uranak" na televiziji K1 prof. dr Dušan Vešović istakao je kako pravilna ishrana i zdrave navike igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja. Kako je upozorio ovaj uvaženi stručnjak, umesto da se oslanjamo na ekstremne dijete koje mogu biti štetne, bolje je primeniti principe uravnotežene ishrane, koja uključuje raznovrsne namirnice bogate nutrijentima. Ove navike ne samo da doprinose fizičkom zdravlju, već i mentalnom blagostanju, što je posebno važno tokom perioda kada smo opterećeni letnjim vrućinama.
- Potrebno je da imamo kontinuitet koji nam obezbeđuje dobar metabolizam, a samim tim dobro zdravlje i savršen izgled tokom 12 meseci. Organizam voli ritmičnost i rituale, ne voli iznenađenja. Ljudi često prave greške jer tokom hladnih dana unose razne namirnice, a onda ih leti odjednom izbace i prelaze na napitke poput đuseva, što, takođe, nije dobro. Đusevi od povrća su još i dobri za detoks organizma, ali voćni đusevi su jedna šok-bomba, puna fruktoze i laktoze, koje nam jako podižu insulin, a samim tim kasnije mogu da dovedu i do hipoglikemije. Ti šokovi za organizam nisu dobri. Zato napominjem, najmanje 12 meseci treba da se bavimo sobom jer gojaznost predstavlja faktor rizika za mnoga oboljenja - istakao je prof. dr Vešović.
Kako je dodao, prema istraživanjima Evropskog instituta za dijetiku i mikronutriciju iz Pariza, digestivni trakt se smatra drugim mozgom našeg organizma. Između centralnog nervnog sistema i i digestivnog trakta postoji stotine na miliona neurona, koji komuniciraju, i informacije iz mozga šalju u digestivni trakt i obrnuto. Čak 95 odsto našeg serotonina, hormona sreće, koji ima ulogu u nervnom sistemu, upravo se stvara u digestivnom traktu.
- Ako imamo poremećenu floru, nećemo imati ni dobro varenje, ni dobru apsorpciju hranljivih molekula. Bićemo umorni posle jela, naduti, imaćemo gasove, nećemo samim tim imati ni dovoljno energije, ali i metabolizam će nam biti loš, pa ćemo tako da taložimo i kilograme. U tom slučaju su važni probiotici, koji će da reše tu disbiozu, odnosno poremećaj mikrobiote u digestivnom traktu, pa nećemo imati gasove i nadutost. Ipak, i pored upotrebe probiotika, moramo da korigujemo način ishrane. Postoje razlike u probioticima i nikako ih ne bi trebalo uzimati na svoju ruku. Neki suplementi neće na sve delovati isto, zbog toga savetujem da ih uzimate uz preporuku lekara ili nutricioniste - naglašava dr Vešović.
Istakao je da probiotici ne mogu štetno da utiču na organizam.
Možda vas zanima…
- Oni nikako ne mogu da budu štetni za organizam, jer su to zdravi mikroorganizmi koji se nalaze u našem digestivnom traktu, a samim tim, ukoliko postoji poremećaj mikrobiote, oni moraju da ga vrate u normalu. Zadržavaju se jedno vreme u digestivnom traktu, dok se ta crevna flora ne poboljša sama po sebi. Opet potenciram da moramo da korigujemo ishranu. Sva ova brza hrana u sebi nema prebiotike. Prebiotici su vlakna koja se nalaze u salatama, jabukama. Sve ono što organizam ne može da svari i da iskoristi kao hranljivu materiju, pomoću njih ostaje u crevima i predstavlja dobar izvor za dobre i zdrave mikroorganizme, koji žive u nama - tvrdi prof. dr Vešović.
Hronični umor, oticanje nogu, nesanica, jesu simptomi koje većina ljudi oseća zbog nezdrave ishrane. Dr Dušan Vešović ističe da je formula zdravlja ključna za oporavak organizma.
- Ishrana, fizička aktivnost i san, glavna su formula zdravlja. Poslednji obrok najbolje je imati između 19 i 20 časova, jer tada imamo dovoljno vremena da svarimo hranu. Pre spavanja je najbolje čitati knjigu, kako bi se pobrisale sve negativne misli i možda najbitnija stvar jeste da odlazak na spavanje bude najkasnije do 23 časova. Organizam u to vreme počinje da produkuje melatonin, koji nas uvodi u dubok san. On će nam omogućiti odbranu od infekcija - objasnio je poznati stručnjak.
Ove tri zdrave navike mogu da doprinesu poboljšanju našeg zdravstvenog stanja.
- Treba da unesemo dobre navike u život, a to je da pijemo 30 ml vode po kilogramu, da imamo tri obroka u toku dana, ali da znamo kada ćemo da ih uzmemo, i da idemo u krevet između 22 i 23 časova, da bi do ponoći već bili u snu. Pomoću ove tri stvari ćete već osetiti poboljšanje vašeg zdravstvenog stanja -zaključio je prof. dr Dušan Vešović.
Komentari (0)