Istraživač Zlata Bertl, poznatija kao "teta Vegeta", stvorila je davne 1959. godine spoj začina i sušenog povrća, s naglaskom na šargarepi, luku i celeru, kao savršenom dodatku za pripremu ukusnih supa. Iako možda tada nije ni sanjala, njen izum je i danas neizostavan i obožavan u brojnim domaćinstvima.
Sa više od pola veka postojanja, vegeta je stekla veliku popularnost u srpskim kuhinjama. Mnogi je hvale zbog njenog karakterističnog ukusa i jednostavne upotrebe, ističući je kao tajni sastojak za savršenu supu ili jelo. Međutim, kao i kod svakog proizvoda, postoje i oni koji imaju negativna iskustva s vegetom.
Malo ljudi zna da osim raznih začina i sušenog povrća u vegeti ima ogromna količina soli – ima je više od 50 odsto – kao i aditivi, odnosno pojačivači ukusa.
Aditivi u vegeti
Aditivi u vegeti se obeležavaju E-brojevima, zavisno od njihovog uticaju na ljudsko zdravlje. Oni se dele u tri kategorije: zelene, žute i crvene, u zavisnosti od toga koliko su opasni po ljudsko zdravlje. Najzastupljeniji aditiv u vegeti jesu mononatrijev glutaminat, pojačivač ukusa i zamena za so, koji se u vegeti može naći u količini od čak oko 15 odsto.
Mnogima će biti jasno da velikom količinom aditiva vegeta u stvari dominira u hrani. Postoje i kontroverze oko uticaja ovih aditiva na ljudsko zdravlje, te se preporučuje oprez prilikom konzumiranja proizvoda koji ih sadrže.
MSG aditiv E 621 označen crvenom bojom!
Nuspojave aditiva Monosodijum glutaminat ili natrijum glutaminat (MSG) E621, koji se često sreće u mnogobrojnim namirnicama široke potrošnje, kreću se od migrena, preko pogoršanih simptoma astme, pa sve do izazivanja mučnine, vrtoglavice, lupanja srca, teskobe, bolova u prsima, hiperaktivnosti, nadutosti, žeđi, hladnog znoja, crvenila lica, alergijske reakcije. U velikim količinama može dovesti do odumiranja nervnih ćelija, a to se pak povezuje sa nastankom Alchajmerove, Parkinsonove, Hantingdonove bolesti. Zabranjen je u dečjoj hrani.
Shutterstock
Upravo zbog MSG su mnoge majke iz svojih kuhinja izbacile vegetu.
Tajna vegete je upravo u toj čarobnoj hemiji, a ne u sušenom povrću. Uzmite samo sušeno povrće i dodajte ga u vašu supu, uz so i začine, upravo onoliko koliko ga realno ima u dozi vegete i videćete da je supa bljutava u odnosu na onu koju oplemenjujete ovim začinom. Ako, pak, u istu takvu supu dodate, u prikladnoj proporciji, samo natrijum glutaminat ili sličan sastojak s liste E612-621 i ostalih "E" lista, onda će supa biti odlična! Prema tome, sušeno povrće je tu samo kao pokriće za hemijsku supstancu koja će vas prevariti i zatrovati. Tako vi skupo plaćate so, mrvicu sušenog korenja i mrvičicu začina, a uz to kupujete otrov, piše "Novi život".
Možda vas zanima…
Iako je vegeta veoma popularan začin, mnogi su zabrinuti zbog prisustva kvaščevog ekstrakta u njegovom sastavu. Kvaščev ekstrakt je veštački dobijena glutaminska kiselina koja se koristi kako bi pojačala slani ukus. Iako je ova kiselina zapravo neesencijalna aminokiselina, mnogi smatraju da bi je trebalo unositi kroz prirodnu ishranu, a ne putem dodataka hrani.
Postoje organske verzije začina koje ne sadrže ove aditive, te se postavlja pitanje zašto ne bismo koristili so, sveže povrće i začinsko bilje kako bismo obogatili ukus naših jela. Umesto da se oslanjamo na veštačke pojačivače ukusa, možemo naučiti da cenimo prirodne i blage ukuse hrane.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)