Kristofer Ker je doktor palijativnog zbrinjavanja u Njujorku i proveo je dugi niz godina pored pacijenata koji su bili na samrti. Govoreći za britanski Miror on je otkrio kako su situacije i kod odraslih i kod dece bile različite. Posvetivši svoju karijeru proučavanja iskustva na kraju života on je dokumentovao izveštaje o preko 1.000 pacijenata otkrivajući kakve su vizije doživljavali na pacijenti na samrti.
Prema dr Keru to omogućava pacijentima da razmisle o svojim životnim izborima i da se pomire sa svojom prošlošću. Oni mogu oživeti draga sećanja ili susrete sa nekim osobama koje im nude osećaj utehe i povezanosti.
Iskustva dece se znatno razlikuju od odraslih zbog ograničenog shvatanja pojma smrti. Deca često koriste maštu pronalazeći utehu u carstvu fantazije. Dr Ker primećuje da pojedinci koji su živeli ispunjene živote uključujući i one koji su bili uključeni u nepravde imaju vizije povezane sa ljudima na koje su uticali, prenosi Mirror.
shutterstock.com
Gostujući u jednom podkastu, doktor Ker je podelio priču o čoveku u svojim 40-im godinama koji je veći deo života proveo u zatvoru zbog zavisnosti od droga, a imao je dijagnozu raka vrata. Čovek je na samrti doživeo vizije ljudi koje je povredio u prošlosti što ga je dovelo do emocionalnog sloma. Nakon svih tih vizija pacijent je želeo da vidi svoju ćerku i da joj se izvini, a onda je nakon pomirenja preminuo.
Pacijenti tokom samrti, kako otkriva Ker ne poriču loše i bolne stvari koje se dešavaju, već se suočavaju sa njima. On otkriva iskustvo jednog pacijenta koji je uspeo da zaspi nakratko, a onda je doktoru otkrio šta je sanjao. Priznavši mu kako je sanjao "sjajan san" pacijent je sa doktorom podelio da je to bio trenutak kada je dobio otpusnu dokumentaciju.
- Imao je san verovatno u Normandiji i nekog vojnika koji mu je rekao "doći ćemo po tebe" - kaže doktor.
Možda vas zanima…
Čovek je nakon toga mirno spavao i preminuo u snu.
On otkriva da na kraju života možete videti tzv. "postraumatski rast" gde pozitivni elementi prethodnih teškoća izlaze na videlo. Deca u tim slučajevima često vide životinje koje im šalju poruku "da su voljene i da nisu same". Opisujući još jedno iskustvo doktor je otkrio kako je devojka vizuelizovala čitavu scenu u bolničkom krevetu zamišljajući zamak, bazen i životinje oko sebe. Na pitanje šta to za nju predstavlja, odgovorila je: "Sigurno mesto".
Komentari (0)