Odlazak na posao i svakodnevno putovanje većina bi rado menjala za rad od kuće. Svi smo svesni da je socijalizacija ipak itekako potrebna svima. Dok neki vole da provode vreme putujući do posla, jer tako upoznaju nove ljude, uključeni su u svakodnevni život i dinamiku radnog dana, drugima je to izuzetno iscrpljujući moment koji najčešće protekne u nervozi zbog gužve, jurnjavi i ne primećivanju svakodnevnice.
Istraživanja su pokazala da ljudi troše u proseku po 25 minuta u jednom smeru odlazeći na posao, dok je kod mnogih i duplo više. Dešava se neretko da koristeći gradski autobus ili pešačenje do određene rute, pojedinci potroše punih sat vremena u jednom smeru što ume da probudi osećaj nelagodnosti i nervoze.
Zbog toga sve više ljudi misli da je putovanje do posla čisto gubljenje vremena,međutim, nauka izgleda ima objašnjenje da ono ne mora biti frutrirajuće iskustvo. U jednoj nedavnoj studiji se sugeriše da se putovanje do posla i nazad smatra nekim izvorom "graničnog prostora" odnosno vremena koje je na raspolaganju da se ljudi oslobode kućnih i radnih uloga te da se za to vreme oporave od posla i da se psihički "prešaltaju" na sporiji tempo do kuće.
pexels.com
Tokom pandemije koronavirusa u celom svetu sve više radnika prešlo je na na tzv. "daljinski rad" tokom kojeg su sve radne aktivnosti obavljali od kuće se tu značajno izgubili osećaj za ove dnevne procese. Istraživanja tvrde da bez mentalnog menjanja te brzine može doći do velikog stresa i da na taj način ljudi mogu da se istroše i dožive "sagorevanje".
Istraživači su želeli da utvrde da li putovanje do posla i nazad pruža taj prostor i vreme i kakve su posledice kada je ono nedostupno.
Oni su se fokusirali na prosečnog američkog radnika i na dva glavna kognitivna procesa a to su psihološko odvajanje od radne uloge i psihološki oporavak od posla, odnosno da li se i na koji način mentalna energija obnavlja nakon trošenja na poslu.
Možda vas zanima…
Vreme koje provedemo u putu do posla, stvara mogućnost za oporavak od bilo kog posla i lakše privikavanje. Međutim razne varijacije putovanja utiču na to da li je ovaj granični prostor svima dostupan za oporavak. Na primer, svi oni koji putuju do posla gradskim prevozom, treba da posvete pažnju odabiru rute, zatim praćenju dolazaka i odlazaka, te pripremi da izađu na pravo stajalište, dok je slučaj sa onima koji koriste sopstveni prevoz drugačiji i oni moraju da se fokusiraju na vožnju.
pexels.com
U ovoj studiji većina radnika koja je bila ispitana, izjasnila se da zaista koriste ta putovanja kako bi mentalno prešli sa posla na kućnu atmosferu i da bi se oporavili od zahtevnog radnog dana. U studiji je otkriveno da su ljudi u danima putovanja koja su bila viša od proseka, bili opušteniji u kratkom "predahu" u vožnji. Sa druge strane u danima kada su putovanja bila stresnija, bilo je suprotno.
shutterstock.com
Oni koji su sprečeni da putuju, odnosno rade od kuće, imaju mogućnost prema sugestiji istraživača da sami stvore ovaj granični prostor šetajući 15 minuta kako bi obeležili početak i kraj radnog vremena. Takođe, radnicima se preporučuje da prilikom putovanja ne razmišljaju o poslu i da se usresrede na ličnu upotrebu tog vremena poput slušanja muzike ili razgovora sa prijateljima. Nije zanemarljivo da drugi oblici putovanja mogu pružiti priliku za druženje, što je pozitivna stavka i pokazatelj da to vreme treba koristiti svrsishodno.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)