Na današnji dan, 8. novembra 2001. godine, u 75. godini života, preminula je legendarna srpska glumica Radmila Savićević, žena koju je volela čitava bivša Jugoslavija, a koja je čitavog života volela samo jednog muškarca. Njeno ime ostalo je zauvek upisano u istoriju srpske glume, ali i u srcima publike koja je pamti kao Risku iz serije "Srećni ljudi", simbol topline, duhovitosti i iskrene dobrote.
Iako je tumačila mnoge nezaboravne likove, najveća uloga Radmile Savićević bila je ljubav. Punih 50 godina volela je samo svog supruga Božidara Savićevića, kolegu i životnog saputnika, s kojim je delila i scenu i sudbinu. Njihova ljubav počela je kao prava filmska priča. Upoznali su se u mladosti, kada je on bio zubni tehničar, a ona tek počinjala da glumi. Zavoleli su se na prvi pogled, venčali, a Božidar je zbog nje napustio svoj posao i postao glumac, da bi mogli biti nerazdvojni.
RTS printscreen
Poznata po temperamentnom duhu, Radmila je bila i čuveno ljubomorna. Novinarka Nataša Mijušković, kojoj je glumica bila ujna, otkrila je anegdotu koja se i danas prepričava u svojoj knjizi "Prva i poslednja".
- Sećam se kako mi je pričao da je Rada sekla kulise u Niškom pozorištu, jer nije mogla da gleda kako Boža grli druge glumice. Govorila je da samo razmiče kulise, a on se smejao i tvrdio da je pravila rupe da bolje vidi scenu. Bila je duhovita, britka i prava žena laf - napisla je Nataša.
Radmila i Božidar nisu imali dece, ali su jedno drugome bili cela porodica. Kada je Radmila preminula 2001. godine, Božidar ju je nadživeo nešto više od godinu dana. Do poslednjeg dana ponavljao je samo jedno: "Kako ću ja bez moje Rade?"
RTS printscreen
Radmili je 8. datum bio sudbinski, i umrla je i rođena tada. Rođena 8. februara 1926. u Kruševcu, kao Radmila Milenković, odrasla je u siromaštvu. Otac je napustio porodicu, a majka šnajderka jedva je prehranjivala troje dece. Rada je još kao devojčica išla u nadnicu i okopavala kukuruz, sanjajući scenu. Svoj san ostvarila je najpre u Kruševačkom pozorištu, zatim u Niškom narodnom pozorištu, da bi kasnije postala prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta.
Možda vas zanima…
Za svoj rad dobila je brojna priznanja, a sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Božidar je preminuo ubrzo posle nje, 25. januara 2003. godine.
RTS printscreen
Njihova priča ostaje zapisana kao jedna od najlepših ljubavnih priča srpske umetnosti, priča o odanosti, smehu, strasti i ljubavi koja je trajala sve do poslednjeg daha.
Mnogi su je pitali kako je moguće da ta ljubav traje 50 godina, istim intenzitetom, a ona je govorila "Muž je svetinja i mora da se poštuje. Lako je razvesti se, ali je velika stvar sačuvati brak."
- Božidar je bio iz patrijarhalne crnogorske porodice, a Rada je jako cenila svekra i svekrvu, jer je tako vaspitana. Boža je bio mnogo vezan za nju, uzvraćao joj je pažnju i ljubav - napisala je Nataša Mijušković.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)