Milinković je imao bogat život i bio je cenjeni umetnik. Međutim, nije voleo da ga zovu multimedijalnim umetnikom, iako je njegov opus interesovanja bio više nego raznovrstan. U jednoj emisiji koja je emitovana pre 8 godina, "Na skriveno te mesto vodim", on je otkrio da kao i svaki čovek ima svoja značajna mesta na koja "beži" kada mu je potreban mir.
Milorad Milinković preminuo je na Božić 7. januara 2025. godine, a iza sebe je ostavio majku, devojku Vesnu Milić, ćerku Divnu i mnogobrojnu porodicu i prijatelje koji ne mogu da se pomire sa ovim tragičnim gubitkom. Danas je slavnom reditelju održana komemoracija u MTS dvorani u Beogradu, a niko od prisutnih nije mogao da zadrži suze.
Voditeljku pomenute emisije je odveo na prvo mesto koje se nalazi u Ulici majke Jevrosime u srcu Beograda, koje je, kako je otkrio njegovo skrovište. Ispričao je kako je upravu tu doživeo svoj najlepši poljubac u žviotu, zbog čega mu je to mesto od posebne važnosti i zbog čega često u njega svrati.
- Poljubac je bio ne tako davno - priznao je on pre 8 godina, a onda odveo voditeljku emisije odveo u pomenutu ulicu.
Objasnio je da ne postoji razlog zašto ta ulica i to mesto, ali istakao je da je mesto otkrio slučajno i da mu se dvorište svidelo gotovo momentalno.
Potom je voditeljku odveo na drugo skriveno mesto, a to je selo Draževac - njegov lokalitet za odmor. Tu se nalazi porodična kuća njegovih roditelja, odnosno vikendica koju su oni izgradili, a koja mu je tada bila oaza mira.
- U suštini mi smo 40 km od Beograda, vidi se Ibarska magistrala. Sve manje i manje provodim vremena ovde. Klinci iz kraja ne dolaze jer me prepoznaju, već da kradu trešnje. Ja sam tipičan proizvod svog vremena i generacije, rođen sam Beograđanin, ta prva generacija. Moji su iz Valjevskog kraja, i majka i otac, ali su se upoznali u Beogradu, venčali tu i ja sam se rodio u glavnom gradu. Ali ja sam uvek imao afinitet ka Valjevu i prirodi. Onda su oni sedamdesetih napravili vikendicu ovde i jako sam srećan što je ovde jer je blizu Beograda. Čak nekad moja majka dođe prevozom. Ćerkica kad poraste verovatno ćemo da uradimo bazen - rekao je Milinković, a zatim dodao i koje voće ima u dvorištu.
Kada je pokazao kuću, usledilo je njegovo treće skriveno mesto koje mu je obeležilo život - to je njegov kraj u Beogradu na Obilićevom vencu. Osnovna škola "Kralj Petar Prvi", u koju je išao, bila mu je posebno značajna jer je tu proveo svoje najlepše dane.
- Kao klinci, osim što smo išli u školu, bežali smo na Kalemegdan. Ovde gde se sad nalazi ova banka, tu je bila zgrada u prvom delu i ona je imala jedno malo dvorište koje je bilo opasano visokim zidom, tako da nije moglo da se vidi. A tad se nisu zaključavala dvorišta, moglo je da se uđe. Mi smo kao deca, kada odemo iz škole, zavlačili smo se u neki štek, kako smo to zvali. Glavna stvar je bila kada padne sneg, pa je onda kao osvajamo, pa prvi koji izađu iz dvorišta i zauzmu taj štek popnu se i gađaju grudvama ostale - prisetio se Milinković svog detinjstva.
Komentari (0)