U novim memoarima Lise Mari Prisli, s naslovom “Odavde do velikog nepoznatog” (From Here to the Great Unknown), otkrivaju se zapanjujući uvidi ne samo u njen privatni život, već i u život kralja popa, Majkla Džeksona. Među najintrigantnijim tvrdnjama je i to da je Džekson bio devica sa 35 godina kada su njih dvoje započeli svoju romansu.
Prislijeva piše da ju je "u roku od jednog dana" nakon što je otkrila svom tadašnjem mužu Deniju Kjuu da joj je Majkl Džekson priznao ljubav, Džekson nazvao i upitao je da li će ostaviti Denija. Kada je Kju doneo odluku da napusti Prislijevu, Džekson joj je priznao da je još nevin i da je jedini fizički kontakt s partnerom bio poljubac. Prislijeva otkriva da je Džekson naveo da je i Madona pokušala da se poveže s njim, ali da od toga nije bilo ništa.
Ona ga opisuje kao "prestravljenog", govoreći da nije želela da napravi pogrešan potez s obzirom na njegovu nevinost. Međutim, kada ju je konačno poljubio, to je bio trenutak koji je sve promenio.
- On je sve podsticao. Počele su da se dešavaju fizičke stvari, na šta sam bila šokirana - otkrila je ona.
Prislijeva, koja je preminula 2023. pre nego što je uspela da završi memoare, ostavila je rukopis svojoj ćerki Rajli Kju, koja je završila ono što je njena majka započela. Rajli, rođena 1989. godine, prisetila se da je imala samo pet godina kada se odvijala romansa njene majke sa Džeksonom.
- Mislim da je Majkl ušao u srž moje mame. Želela je da ga popravi i osećala je da je pogrešno shvaćen - navela je ona.
Rajli i Lisa, kao jedino dete Elvisa i Prisile Prisli, ističe da su ona i Džekson delili iskustva koja su ih zbližila kao srodne duše.
Prislijeva se prisetila kako su provodili noći razgovarajući, gledajući filmove i deleći svoja iskustva iz detinjstva. Iako ga je upoznala kao dete, njen prvi jasni trenutak sa Džeksonom bio je 1993. godine, odmah nakon njegovog čuvenog nastupa na Superboulu i intervjua sa Oprom Vinfri. U tom intervjuu, Džekson je odbio da odgovori na pitanja o nevinosti, govoreći da je njegov seksualni život "nešto privatno".
U memoarima, Prisli piše o "ludo jakoj" vezi, otkrivajući da je malo ko video tu stranu Džeksona, koju je opisala kao daleko od proračunate javne ličnosti. Takođe se osvrće na prve optužbe za zlostavljanje koje su se pojavile tokom njihove veze. Džeksonove optužbe su rešene van suda 1993. godine, dok su nove dovele do krivičnog suđenja 2005. godine, gde je Džekson proglašen nevinim po svih 14 tačaka.
- Što se tiče zlostavljanja dece, nikada nisam videla takvu stvar. Ja bih ga lično ubila da jesam - napisala je ona.
Ćerka Elvisa Prislija i Majkl Džekson venčali su se 1994. godine, ali su se razveli 1996. godine, navodeći kao razlog "nepomirljive razlike".
Memoari su, takođe, ispunjeni sećanjima na trenutke intimnosti i zajedništva koje su delili. Prislijeva opisuje kako su provodili noći razgovarajući o snovima, strahovima i ambicijama.
- Ostali bismo budni cele noći, pričajući kao kada prvi put sretneš nekoga, gledajući filmove i deleći smeh - napisala je u memoarima.
Njihova veza je bila ispunjena dubokom emocionalnom povezanošću, ali i teškoćama koje su dolazile s javnom pažnjom.
- Veza je bila tako složena jer smo oboje nosili teret slavnih imena. Dok smo se trudili da pronađemo normalnost, svet nas je neprekidno posmatrao - istakla je.
Pored toga, ona se osvrće na izazove sa kojima su se suočavali kao par, uključujući pritisak medija i očekivanja javnosti. Takođe, prisetila se kako su se oboje suočavali sa sopstvenim demonima.
- Majkl je bio izuzetno ranjiv, skrivao je svoju pravu prirodu iza maske koju je stvorio za svet. I ja sam bila slična. Osećala sam se kao da moram da budem savršena, da ispunim očekivanja drugih.
Prisli završava memoare sa refleksijama o ljubavi i gubitku, izražavajući duboku tugu zbog kraja njihove veze, ali i zahvalnost za sve lepe trenutke koje su proveli zajedno.
- Nijedna veza nije savršena, ali ono što smo imali bilo je posebno, zaključuje ona.
Njeni memoari nude dubok uvid u složeni odnos koji su imali, otkrivajući još mnogo toga o njihovim životima i borbama u svetu pop kulture.
Komentari (0)