Intarzija je izuzetno stara zanatska tehnika nastala iz težnje da se uobliči ono što je najnedostupnije a što je sveprisutno, to je svakako drvo, a to nam je najbolje objasnio novosadski intarzista Dušan Rakić. Iako je ovaj zanat gotovo i među zaboravljenim i nepoznatim, naročito kod mlađih generacija, on je pokušao da ga očuva u svom najautentičnijem obliku izrađujući najlepša umetnička dela u svojoj radionici koja je prošle godine proslavila desetogodišnjicu.
Življenje u burnim vremenima ga je dovelo, kako kaže, do ideje da se bavi nečim što je od detinjstva negovao kao hobi i čemu se vraćao tokom života.
- Početak svega bile su dečačke opčinjene oči pred čarolijama drveta koje su se u pogledu pružale a koje je predivnim obličjima i motivima stvarao naš dobri kućni prijatelj, očev kolega sa železničkog posla, koji me je naposletku i elementima zanata podučio i sa kojim i dan danas delim tu istu radost stvaranja- počinje svoju priču za Srećnu pepubliku u novosadski intarzista.
Iako je njegov prvi rad bio davne 1978.godine još, kako kaže, sa nesigurnom rukom uz pomoć čoveka koji ga je podučavao, bio "šašavi" junak iz crtanih filmova Pera Detlić, Rakić se ubrzo otisnuo u ozbiljnije radove pa je nedugo zatim uradio i portrete tadašnjih predsednika Jugoslavije i Amerike, Josipa Broza Tita i Džimija Kartera dok mu je predsednik Jugoslavije boravio u poseti..
Većina umetničkih zanata koji imaju osnovno izražavanje kroz prirodne elemente poput gline, kamena, drveta, stakla ili pamuka i vune ima jednu zajedničku crtu, a to je povratak prirodi, odnosno vrednosti prirode.
- Motive za zanatsko izražavanje koje iz prstiju ruku pruža se sklapelom koji drvo i furnire izrezuje, pronalazim u samom drvetu u toj magiji neverovatnih tekstura i kolorita koji se krije u unutrašnjiosti drveta, koja nam je nepoznata. Obožavanjem ili opsesijom drvetom dolazim do toga da ja trebam biti onaj koji svojom kreacijom i kreativnošću moram izneti tu lepotu prirode. - objašnjava on.
Ovladavanje tehnikom crtanja u ovoj umetnosti je pored zanatskog dela i veštine isecanja furnira krunski je deo, a ukoliko je to nevešto odrađeno, nikakva vrhunska zanatska veština neće pomoći. Iako je potreban talenat kao i u svemu drugome, Rakić napominje da je beskrajan i predan rad ono što je presudno u celom zanatskom procesu koji radi.
- U procesu bilo kojeg zanata nema naročite mistifikacije, pa ni u ovom starom umetničkom zanatu. Pretvaranjem nekog motiva, crteža i fotografije u intarzijski crtež, potom prenošenjem tog crteža preko paus i indigo papira na furnir podlogu, obezbeđuje se ocrtana površina sa koje je potrebno izrezivati detalj po detalj iscrtane površine i u isečke umetati furnire odabrane boje i teksture do detalja. Da bi se sve održalo zajedno, furinir detalji sa stražnje strane furnir podloge lepe se papirnom lepljivom trakom. Po završetku isecanja detalja furnir tabla se lepi na drvenu podlogu, brusi se površina slike/motiva do uglačanosti a zatim lakira -objašnjava intarzista iz Temerina.
Žena je kao i mnogim drugim umetnicima i Rakiću bila inspiracija za izradu mnogih svojih dela a među njima je "Helena-lepota mladosti" prvi u serijalu njegovih nagrađenih radova, devojka na obali na samom početku svog devojaštva na kojoj je istaknuta sva ženstvenost i lepota ženskog bića. Među mnogobrojnim nagradama koje je dobijao svakako su značajna i ona međunarodna, a sa tih putovanja donosi najlepše impresije.
- Ovaj zanat kao jedno čudesno putovanje svetom drveta odvodio me nečekivano u u još čudesnje predele ove čudesne planete, u arapske predele Omana, doslovno na putanje nekadašnjeg "Puta svile" duž kirgistanskoggorskog jezera Issyk-kul ispod Tjan Šan planinskog masiva i preko Biškeka do Taškenta i Ferganske doline Uzbekistana. Najsnažnija impresija sa svih putovanja jesu ljudi, toplina duša koju možemo susretati na svim meridijanima ali i neočekivane situacije da radionice obavljam u jurti etno sela na pomenutom jezeru Issyik kul gde je svoje misli i pogled odmarao i Jurij Gagarin nakon povratka iz kosmosa- priseća se Rakić.
Klijenti mu najčešće traže kako kaže, da kroz formu drveta utkaju deo emotivnog sveta, portrete dragih likova iz života, mesta, građevine, pejzaže na kojima su bili ili koji su im obeležili prostor.
Za rad na portretima je potrebna zrelost što je ranije izbegavao da ih radi. Poseban izazov su bile poznate ličnosti kroz koje je želeo da prikaže njihove karakterne crte a ne da liče na njih.
- Elegancija i prefinjenost šeike Moze Bint Naser, misaonu dubinu pogleda Nikole Tesle, tiha gorčina i postojanost Danila Bate Stojkovića ali i eruptivna energija prirode Novaka Đokovića su ono što treba iskazati i ono što je njihov portret na kraju krajeva. Da li sam u tome uspevao, ne znam, ali da sam se trudio, do krajnjih granica svoje veštine i mogućnosti koje drvo pruža, jesam. - zaključuje razgovor gospodin Rakić.
Komentari (0)