Kikinđani baš vole ptice. Štite ih i goste kao nekog svog najrođenijeg. Nije ni čudo, ako uzmemo u obzir da je centar ovog grada najveće urbano zimovalište sova utina na planeti. Ali plemeniti stanovnici ovog grada ništa manje ne vole ni druge vrste ptica, te su ovaj put odabrali da vrapcima ukažu posebnu čast i otvore hotel baš po njihovoj meri.
Lokacija ovog jedinstvenog objekta je u dvorištu Narodne biblioteke “Jovan Popović”, a jedan od ušuškanih kutaka ovog dvorišta je postao oaza za vrapce i ostale male ptice. Glavni “krivci” za ovu divnu ideju su članovi porodice Kozomara, Radmila i Miloš.
Oni su članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Uprava biblioteke je imala sluha za ovaj predlog, te su sa zadovoljstvom jedan kutak svog lepog i prostranog dvorišta ustupili vrapcima. Kućice, nastale od poštanskih sandučića, su postavljene na zid i tu bi vrapci uskoro trebalo da slete.
Možda vas zanima…
- Najpre mi je koleginica Maja Panić, koju sam vodila na jedno druženje Društva za zaštitu ptica, ponudila drvene poštanske sandučiće, koje stanari zgrade u kojoj je ona podstanar, izbacuju, jer postavljaju nove. Znala je da mi volimo ptice i da povremeno, kada imamo vremena, napravimo poneku kućicu za njih, pa je pomislila da bi mogli da ih iskoristimo. Mi smo ih preuzeli, malo ih restaurirali i počeli da tražimo najbolje mesto za njih. Setili smo se biblioteke i tog lepog dvorišta i brzo se dogovorili sa direktorom ustanove da se tu postave. Vrlo smo zadovoljni gde je hotel za vrapce našao svoju adresu i kako sada izgleda. Na “sobama” hotela označena su imena i prezimena naših rođaka i prijatelja – rekla je Radmila Kozomara za Novosti.
Radmila i njen suprug Miloš upravo pticama poklanjaju veliku pažnu, te slobodno vreme provode tako što prave kućice za njih. Do sada su ih postavljali u dvorišta svojih roditelja, u Kikindi i Mokrinu. U ovim aktivnostima posebno uživaju njihova deca, sin i ćerka. Na njih od malih nogu prenose ljubav prema pticama.
Tome u prilog ide i priča da su baš oni u svom stanu odgajili sokola. To se desilo pre četiri godine kada je malu vetrušku, koja je ispala iz gnezda na drvetu, pronašao njihov poznanik Andrej, koji je inače Rus. On ju je nekoliko puta je vraćao u gnezdo, ali je nespretni ptić iznova ispadao. Sreo je Kozomare dok ga je nosio u kartonskoj kutiji na ulici i pitao ih za najbliži pet šop.
- On je kupio najveći kavez, a mi smo ga odneli u stan. Naš sin tada je imao tri godine i dao mu je ime Tican. Negovali smo ga dok potpuno nije izgubio paperje. Jedno vreme bili smo malo izgrebani. Jedne subote odneli smo ga van grada i pustili da leti. Leteći u krug iznad nas, posmatrao nas je sve dok se nismo uputili kući. Svako je otiša na svoju stranu. Često se pitamo gde je sada naš Tican - kaže Radmila Kozomara.
Kada god im vreme i mogućnosti to dopuštaju, učestvuju u akcijama Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ovog leta su u ateljeu “Terra” pravili glinena gnezda za ptice. Ovakvi mali a veliki gestovi i ljubav koju porodica Kozomara gaji prema živim bićima greje nam srca u ovim hladnim danima i vraća veru u ljude i njihovu bezinteresnu dobrotu.
Komentari (0)