Marija je to shvatila tek nakon smrti svog oca. Među stvarima koje je nasledila bio je i stari, zarđali, ključ. Vodio je do napuštenog skladišta, čije je postojanje dotad jedva i primećivala. Nije imala hrabrosti odmah da ga otvori - kao da je duboko u sebi znala da bi ono što bi tamo mogla da zatekne moglo da promeni sve što je verovala o svom ocu.
- Moj tata je umro pre nešto više od dve godine. Nismo bili preterano bliski, on je bio onaj tip oca koji je fizički uvek bio prisutan, ali ne i emocionalno. Bio je tih, vredan čovek i delovalo je kao da nikad ne otkriva celog sebe. Živeo je život sa zadrškom, a takav je bio i prema svojoj porodici - počela je ona ispovest, prenosi Stil.
Kada je preminuo, iza sebe nije ostavio mnogo, stari izlupani auto, neke račune i stari izanđali ključ skladišta s porukom: "Mojoj ćerki ostavljam sve iz skladišta, ona će znati zašto."
Mesecima nije mogla da ode do skladišta da vidi šta se tamo nalazi.
- Ali kada sam se konačno odlučila na taj korak, ono što sam otkrila ostavilo me je bez reči! Celo skladište bilo je dupke puno, svuda oko mene su bile zapečaćene kutije, a kad sam počela da ih otvaram jednu po jednu, suze su počele nekontrolisano da mi teku. Svaka od tih kutija bila je podsetnik na moje detinjstvo, prepuna mojih stvari na koje sam i zaboravila - rekla je ona.
shutterstock.com/Photoroyalty
Tada je shvatila šta je njen otac krio od nje i nije mogla da sakrije emocije - sve je očekivala, ali ovo ne!
Možda vas zanima…
- Stari školski crteži, rošendanske čestitke, igračke...Bila je jedna kutija na kojoj je pisalo - Marijine omiljene knjige - a unutra su bile beleške o svemu što ja volim. Pronašla sam i malu kutijicu u kojoj je čuvao moje mlečne zube, ali ono što me je razorilo jeste kada sam ugledala kutiju prepunu neotvorenih pisama. To su bila pisma koje mi je on pisao i nikada nije poslao, bila su ispunjena redovima izvinjenja, njegovih strahova, detalja iz mog detinjstva koje nije mogao da zaboravi iako o tome nikada nije pričao, tople reči ponosa na ženu koja sam postala i njegove brige što ne ume da iskaže svu ljubav i nežnost koju je osećao prema meni. Satima sam sedela u tom starom, prašnjavom skladištu i glasno plakala, odrasla sam misleći da mu nije zapravo toliko stalo do mene, nas, porodice, a sada sam shvatala da mu je stalo verovatno više od bilo koga drugog, samo nije umeo to da kaže i pokaže. Sada ga više nema i ne mogu da mu kažem kako se osećam, ali barem znam da je bio tu, prisutan, osluškivao me je i voleo na svoj način - ispričala je ova žena Marija i pokazala nam šta je prava roditeljska ljubav.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)