Duško Radović je u svojoj poeziji za decu uspevao da spoji dve važne stvari: da deci pruži radost i ljubav prema umetnosti, a istovremeno da roditeljima pruži suptilne smernice kako da na pravi način vaspitavaju svoju decu. Nije to radio kroz direktne savete, već kroz maštovite stihove koji su decu podsticali na smeh i igru, a odraslima omogućavali da iz tih stihova izvode bitne vrednosti.
Njegove reči ostale su neprolazne, a ako ih budemo prenosili, možda ćemo deci u ovom "brzom" i ozbiljnom svetu pružiti nešto od te bezbrižnosti i sreće koju je Duško Radović uspevao da prenese kroz svoje stihove.
- Za mene su prava deca ona koja još ne idu u školu, koja tek počinju da uče, misle i govore. E, jedino su ona u stvari još ona zdrava, autentična, originalna i jedino još ona imaju sačuvanu tu originalnost i u mišljenju i u izrazu - govorio je Radović.
I njegovi ostali komentari na tu temu pogađaju pravo u centar.
- Eto, kada uzmete onu knjigu "Olovka piše srcem", vi kao pisac morate zavideti na toj nenamernoj originalnosti tog nerazvijenog dečjeg intelekta i duha, do kakvih se sjajnih misli dolazi neznanjem i spontanošću. U tom smislu su mala deca za mene velika inspiracija u toj velikoj slobodi prema navikama, shemama, klišeima… - navodio je on.
Printscreen/Youtube/SD Partizan
Voleo je da kaže da ne postoji ništa draže od mišljenja male dece i načina na koji ga ona formulišu: on je uvek nepogrešiv.
Možda vas zanima…
- Kada je bio mali, moj sin mi je rekao: "Toliko sam gladan, kao da sam žedan. To ne mogu ja da izmislim!". Deca su stvarno nepogrešiva u svojim formulacijama. To mi je neki ideal! Kad bih ja umeo…? - prisetio se čuveni stvaralac.
Velika sreća i sloboda dečja je u tome što ona stvarno nemaju nikakvog cilja.
- Malo dete živi danas, pa se ispava, pa živi sutra, pa se ispava i nije svesno nikakvih ciljeva. Mislim da ti ciljevi strašno kvare ljude, upropašćuju živote i ne daju nam da živimo svakoga dana, nego smo u stanju da šesnaest godina života upropastimo zbog neke male prednosti. Starci su opet na kraju života i nemaju šta da postignu, pa samim tim nemaju ni cilja. Kada nema velikih ciljeva, i male stvari postaju važne. Koliko je čovek samo u stanju da zanemari divnih, malih stvari zbog nekih ciljeva koje će dostići. U ime nečeg velikog što će dostići ili ne! Kada je neko mali ili sasvim star on stoji pred tim svetom oslobođen svega onoga što bi mu uskratilo te sitne životne radosti. I najsitniji doživljaj nekome može pričiniti veliku radost, nekome ko živi u ovom trenutku… i nema više… i ništa mu ne smeta da potpuno živi u tom trenutku - pisao je Radović i tako otkrivao suštinu života.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)