Smrt Saše Popovića (70) duboko je potresla njegovu porodicu, prijatelje, ali i nepoznate ljude. Nakon priča o simptomima opake bolesti koja je odnela Popovića, našoj redakciji se javio jedan otac čiji sin je pre nešto više od godinu dana umro od iste bolesti. Kako je rekao, smrt Popovića ga je duboko potresla, iako ga nikad nije video osim na televiziji, jer ga je podsetila na gubitak jedinca.
- Ja nisam poznat, nije važno ni kako se zovem, ali ne mogu da ostanem nem. Možete me zvati Milan i evo već danima plačem zbog Saše iako ga nikad u životu nisam upoznao. Žao mi je čoveka, znam da se napatio kao i moj jedinac - započeo je svoju ispovest sa knedlom u grlu ovaj starac.
Kako je rekao njegov sin je imao 35 godina, rekreativno se bavio sportom i nikad se nije žalio da ga bilo šta boli.
- Imao je dobar posao, ali se stalno nešto nervirao. Govorio sam mu:"Pusti sine, nije vredno nerviranja..." ali me nije slušao. Pre nešto više od godinu dana došao je kod mene sa gipsom na desnoj ruci. Kad sam ga pitao šta se desilo, samo se nasmejao i rekao da je slomio ruku na košarci sa drugarima. "Ništa strašno" - kazao mi je. Međutim, kad je mesec dana kasnije otišao da skine gips ispostavilo se da mu kost na ruci nije srasla - dodao je on.
Tada, kako je rekao Milan, počinje pakao koji nije mogao ni da zamisli.
- Lekari su radili analize, išao je na skener i ispostavilo se da ima rak, metastaze su već uhvatile kosti. Kad mi je rekao dijagnozu samo sam ga gledao nem od šoka. Nikad ranije nisam ni čuo da postoji taj rak. Nije mi bilo jasno kako ništa nije osećao, kako nije imao nikakve tegobe... - rekao je starac i zaćutao.
Možda vas zanima…
ATA images
O detaljima borbe njegovog jedinca sa opakom bolesti nije želeo da detaljiše, kaže boli ga duša.
- Ne mogu da izbrišem iz glave slike strašnih bolova kroz koju je prolazio. A, ja starac... nikako nisam mogao da mu pomognem. Samo sam gledao kao se muči i nestaje. Ne znam, dete, ni sam kako sam to sve preživeo. Kad je umro šest meseci kasnije nekako mi je, Bog da mu dušu prosti - laknulo. Znao sam da se više ne muči - kazao je Milan i progutao suze.
Od dana kada je sahranio jednica, kako kaže, više nije živ... Diše, hoda, pojede nešto i čeka da umre.
- Majka mu je preminula pre pet godina i nekako mi je drago što nije doživela da vidi šta joj se dešava sa sinom. A, meni kako bude. Nije smrt najgora stvar, pakao može da se doživi i za života - tiho je rekao ovaj starac.
Posle njegovih reči samo smo zaćutali, jer reči nije bilo.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)