Leland Šumejker je bio presladak dečak koji je oboleo od retke infekcije mozga. Dve nedelje nakon što su njegovi roditelji primetili da nešto nije u redu, primljen je u dečiju bolnicu u Atlanti. Leland je bio zaražen amebom - ćelijskim organizmom - zvanom Balamuthia mandrillaris koja je brzo inficirala njegov mozak. Prvobitno, roditelji su se nadali poboljšanju, ali pet dana kasnije njegova mama je objavila da je Lalend preminuo.
- Oni misle da će možda morati da bude ovde još nekoliko nedelja i to ako pokaže poboljšanje. Rekli su da čak i ako preživi moraće da ide na fizikalnu terapiju. Trebalo je da bude na lekovima još godinu dana nakon bakterije - pričala je Lelandova mama o stanju dečaka pre njegove smrti.
Njegova porodica nije mogla da se nosi sa tim saznanjem, a posebno im je teško pao dan njegove sahrane. Sve ono što su voleli tada je bilo smešteno u malenom kovčegu.
Na dan njegove sahrane oni su iz bolnice u kojoj je bio odlučili da odu kući kako bi uzeli garderobu u kojoj će biti sahranjen. Nakon sahrane neutešni roditelji su se uputili kući, a tamo ih je dočekalo nešto za šta tako razoreni nisu bili spremni. Naime, u najtežim momentima oni su ulazili u dečakovu sobu i tamo su se prisećali najlepših trenutaka sa njim. Jednom prilikom mama dečaka je našla neobičan crtež koji ju je toliko dirnuo da je morala da gapodeliti na svom nalogu na Fejsbuku (Facebook).
- Ovo je poruka koju smo našli na stolu u njegovoj spavaćoj sobi. Nemamo pojma kada je to napisao, ali on je oduvek bio posebno dete. Volećemo te zauvek, Lelande. Spavaj čvrsto - napisala je ona.
Na fotografiji koju je podelila vidimo crtež ispisan crvenom bojom. On kao da je znao da neće doći kući, pa im je ostavio poslednju poruku.
- Još sa vama, volim vas tata i mama - pisalo je na papiru.
Njegove roditelje ova poruka je potpuno slomila, ali su znali da su činili pravu stvar za njega zbog čega im je i napisao ovu poruku pre smrti.
- Ceo moj život je to bio moj jedini strah i to se obistinilo. Niko nikada ne treba da sahranjuje dete. Uvek sam govorio da se nadam da ću ja biti prvi, jer mislim da nisam dovoljno jak da izdržim nešto poput ovog i to mi još ne izgleda stvarno. Bio je svetlo našeg života i centar ove porodice. Brojim dane dok ponovo ne vidim njegovo slatko lice i čujem taj prelepi glas - rekli su njegovi roditelji.
Komentari (0)