Duboko među gustim šumama i planinskim obroncima, na samoj granici Hrvatske i Bosne i Hercegovine, nalazi se selo Drenovac Osredački. Danas gotovo sasvim zaboravljeno mesto, bez asfaltiranih puteva i sa nekoliko šumskih staza, selo broji svega jednu stanovnicu, 87-godišnju baku Smilju Ševo.
U trošnoj drvenoj kućici, bez osnovne infrastrukture i često bez struje, nadomak šume, baka Smilja živi sama. Ipak, njen duh i vedrina nadjačavaju sve nedaće.
Često je obilaze iz Crvenog krsta, kažu da struju ima, iako je "trenutno" tad nije bilo, vode navodno takođe ima, ali da je baka retko koristi. Ističu i da su više puta insistirali da joj pomognu da se okupa, ali da ih je svaki put odbila, što je njima bilo potpuno šokantno.
- Ni da čuje za kupanje i presvlačenje. Mi probamo da sredimo sobu, a već sutradan sve bude kao pre, ne vredi, ali tu smo - kaže Milka Cvjetković iz Crvenog krsta.
Volonteri iz Gračaca joj redovno donose osnovne potrepštine i pružaju joj malo društva, prelazeći šumske prepreke da bi joj stigli u pomoć.
- Više me vole ovi iz Crvenog krsta nego moji najrođeniji - kaže baka sa osmehom, a volonteri i retki prolaznici s poštovanjem je nazivaju šumska vila.
Možda vas zanima…
Njen suživot s prirodom je potpun. Vodu koristi štedljivo, o higijeni priča kroz šalu, zadržavajući duh nekih jednostavnijih, davnih vremena. Uprkos godinama, Smilja ne gubi smisao za humor. Mnogi smatraju da je njena najveća greška to što se nikad nije udala, pa je dovedena u situaciju da je u poznim godinama prepuštena sama sebi.
- Šta će mi momak? Bolje deda s novcima! Momak bi samo da tražio pare - kaže kroz smeh, ova bakica, iako napaćena siromaštvom i izolacijom, i dalje nije izgubila šarm i duhovitost.
Drenovac je nekada bio živopisno i bogato selo, a danas, pored bake Smilje i povremeno komšinice Zore, više nema stalnih stanovnika. Ipak, pomisao na dom za stare osobe odlučno odbacuje.
- Nekad je ovde bilo lepo i bogato. Sad smo samo tu šuma i ja. I to mi je dosta - kaže spokojno.
Komentari (0)