Grčki jogurt je već godinama sinonim za zdrav napitak bogat proteinima koji preporučuju nutricionisti za doručak. Ima kremastu strukturu i na prvi pogled deluje kao savršen spoj tradicije i zdravlja. Pomamu za ovim napitkom iskoristili su brojni proiozvođači i prodavci, pa je grčki jogurt preplavio police u prodavnicama. Međutim, da li ono što svakodnevno kupujemo i jedemo zaista ima veze sa originalnim grčkim jogurtom ili je u pitanju još jedan marketinški trik upakovan u privlačnu ambalažu?
Danas se grčki jogurt može pronaći u gotovo svakom supermarketu, i to u bezbroj verzija - sa voćem, medom, orašastim plodovima, čokoladom, pa čak i proteinima u prahu. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ono što se najčešće prodaje pod tim imenom zapravo nije pravi grčki jogurt, već proizvod "grčkog tipa“, koji sa originalom ima zajedničko ime, ali ne i recepturu.
Autentični grčki jogurt potiče, naravno, iz Grčke, i tradicionalno se pravi od kravljeg, ovčijeg ili mešanog mleka. Ono što ga razlikuje od običnog jogurta jeste specifičan proces proizvodnje. Nakon fermentacije, grčki jogurt se dodatno cedi kroz tkaninu ili fine filtere, kako bi se uklonila surutka odnosno tečni deo mleka. Taj postupak daje gustu, bogatu i kremastu teksturu, po kojoj je prepoznatljiv širom sveta.
shutterstock.com/mama_mia
Zahvaljujući tome, pravi grčki jogurt sadrži znatno više proteina, a manje šećera i ugljenih hidrata u odnosu na klasičan jogurt. Nema dodatne zgušnjivače, želatin, skrob, arome ni stabilizatore samo mleko i aktivne bakterijske kulture. Ukratko, prirodan, gust i hranljiv.
Zato kad sledeći put posegnete za jogurtom sa natpisom "grčki“, proverite etiketu. Vrlo često ćete među sastojcima pronaći dodatke kao što su mlečni proteini u prahu, skrob, želatin ili stabilizatori koji su tu da veštački zgusnu proizvod i oponašaju originalnu teksturu.
Takvi jogurti najčešće se uopšte ne proizvode u Grčkoj, već lokalno, i to po skraćenim, industrijskim postupcima. Naziv "grčki tip jogurta“ je zakonski dozvoljen, ali predstavlja stil, a ne poreklo. Drugim rečima – jogurt može biti „grčki“ po imenu, ali ne i po suštini.
Možda vas zanima…
Koje su razlike?
Dok pravi grčki jogurt u proseku sadrži oko 9 do10 grama proteina na 100 grama proizvoda, običan jogurt ima svega tri do pet. Pored toga, zbog ceđenja, sadrži manje laktoze i šećera, što ga čini pogodnijim za osobe koje teže vare mlečne proizvode.
Međutim, mnogi „grčki tipovi“ jogurta, naročito oni sa voćnim ukusima, puni su dodatog šećera i aroma. Tako se nutritivne prednosti prave grčke verzije gube, a potrošači ostaju u zabludi da jedu zdravu namirnicu dok zapravo konzumiraju desert maskiran u zdravi proizvod.
Shutterstock
Zašto proizvođači pribegavaju imitacijama? Odgovor je jednostavan - cena. Pravi grčki jogurt zahteva više mleka po kilogramu gotovog proizvoda, duži proces ceđenja i pažljivije rukovanje. Sve to poskupljuje proizvodnju i otežava masovnu isporuku. Proizvođači su zato osmislili kraće i jeftinije načine da dobiju sličan izgled i konzistenciju, iako nutritivno ne mogu da pariraju originalu.
Kako da prepoznate pravi grčki jogurt
Ako želite da kupte autentičan i pravi grčki jogurt obratite pažnju na sledeće:
- Sastojci - pravi grčki jogurt sadrži samo mleko i jogurt kulture i ništa više
- Zemlja porekla - pogledajte deklaraciju - ako dolazi iz Grčke, verovatno je original
- Tekstura - bi trebalo da je gusta i kremasta, ali ne želatinasta
- Ukus - blago kiselkast, pun, bez veštačke slatkoće
Jednom rečju čitajte etikete, ne slogane ako želite pravi proizvod. Zato kad sledeći put posegnete za „grčkim jogurtom“, obavezno zavirite u sitna slova na pakovanju, jer upravo tamo se krije istina o tome šta zaista jedete.
Komentari (0)