Žena koja u svojoj glavi nosi programirano siromaštvo često živi u režimu "preživljavanja". Njena svakodnevica je obeležena nizom obaveza i ograničenja koja sama sebi postavlja. Jedna od najistaknutijih karakteristika ovakve žene je njeno uverenje da su sve stvari preskupe, ne samo za nju, već i uopšte, ali to nije sve!
Sve joj je preskupo
Na primer, odlazak na kafu u gradu koja košta 250 dinara joj deluje kao besmislica. U njenom razmišljanju, toliko košta samo 100 grama kafe. Čak i dobra kozmetika joj deluje kao nepotrebna trošak, a ona se prebacuje na jeftinije alternative. U vezi sa obrazovanjem, ona smatra da su kursevi napredne obuke suvišni jer "sve imaš na internetu". Ovakva žena troši novac, ali nikada ne ulaže u sebe, a onda se pita zašto se njen život ne menja.
Prebacivanje krivice
Druga karakteristika žene sa mentalitetom oskudice je njena sklonost prebacivanju krivice na druge. U njenom svetu, svi su krivi za njenu situaciju – država, muškarci, šefovi, ili bilo ko drugi, ali nikako ona sama. Uvek veruje da bi njen život bio bolji da nije bilo te liste "krivaca". Međutim, ona zaboravlja da je, iako nije kriva za svoju prošlost, odgovorna za svoju budućnost.
Biranje jeftinijih opcija
Treća osobina ovakve žene je njena tendencija da bira jeftinije opcije, što često dovodi do toga da plaća dva puta. Umesto da investira u kvalitetne proizvode ili pouzdane stručnjake, ona se opredeljuje za jeftinije alternative, smatrajući da će tako uštedeti.
Shutterstock
Međutim, ovaj pristup često donosi više problema nego koristi. Na primer, može se dogoditi da jeftiniji proizvod ne funkcioniše kako treba, da se pokvari ili da nije ono što je ona zapravo želela. Na kraju, paradoksalno, štednja na sebi često se ispostavlja kao najskuplja greška, jer umesto da uštedi, ona zapravo gubi više vremena i novca.
Osećaj nezasluženosti
U svetu u kom živi, ona često oseća da lepe stvari nisu namenjene njoj. Kada uđe u prodavnicu, ni ne pogleda kvalitetne proizvode, već se fokusira na ono što smatra da je "prikladno" za nju. Gleda na život drugih ljudi, koji uživaju u svemu onome što ona ne smatra dostupnim. Njena prva misao je: "Ovo nije za mene." Ovaj osećaj ne dolazi iz nesposobnosti, već iz dubokog uverenja da ne zaslužuje da te lepe stvari budu deo njenog života.
Možda vas zanima…
Pomoć kao znak slabosti
Žena sa ovakvim mentalitetom često izbegava da pita za pomoć, jer to doživljava kao znak slabosti. Čak i kada je na ivici, ona će reći: "Hvala, mogu sama." U njenom umu, poverenje se povezuje sa ranjivošću, što je čini još usamljenijom. Na kraju, ostaje bez podrške, bez mogućnosti da raste i razvija se.
Život u režimu preživljavanja
Ona je konstantno u režimu preživljavanja, a ne u režimu pravog života. Svakog jutra sebi ponavlja: "Izdrži." U ponedeljak se hrabri misleći da je njen zadatak da preživi do petka. Trpi svoje rodbinske odnose, ćuteći i izdržavajući samo da bi izdržala. Njeni dani prolaze u znaku "mora se", "strpljenje", "kasnije". Ona ne gradi, ne sanja i ne stvara. Umesto toga, preživljava u svetu koji joj se čini kao da je protiv nje. I dok se ona oseća zarobljeno, svet oko nje nastavlja da se vrti, ne obazirući se na njen unutrašnji bol. Njen životni scenario je postavljen na način koji joj ne dopušta da vidi mogućnosti, već samo prepreke.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)