Mnogi običaji koji se vezuju za Uskrs su zaboravljeni, a neki se već vekovima prenose s generacije na generaciju.Kao i za Božić, i za Uskrs važi isto "pravilo" - ono što radite na ovaj dan, određuje vašu celu godinu.
Na primer, običaji nalažu da se u Srbiji na Uskrs ustaje rano, ali se nikako ne leže pre ponoći.
Ako bi se otišlo u krevet pre nego što sat otkuca ponoć, veruje se da bi ta osoba bila nenaspavana i da ne bi bila sklona poslu do sledećeg Uskrsa i ništa ne bi uspela da završi.
U Rusiji je čak postojao običaj da onog ko se uspava neizostavno poliju vodom ili bace u reku. Sinod Ruske crkve je u 17. veku taj običaj morao zvanično da zabrani - toliko je bio rasprostranjen, i, ponekad, opasan.
Prvo jaje obojeno u crveno zove se “Čuvarkuća”, “čuvar”, “stražar”, “stražnik” i za njega se veruje da ima posebnu moć, moć da čuva ukućane i donosi sreću i blagostanje.
Nazarii Karkhut / Alamy / Profimedia
Možda vas zanima…
Ovo jaje se često zakopavalo u dvorištu ili polju jer se verovalo da štiti useve. Ipak, prilikom rukovanja čuvarkućom trebalo je biti oprezan jer bi bilo kakva greška donela lošu sreću.
Pričešće se održavalo ne samo u crkvi već i u prirodi. U Šumadiji bila je tradicija da se pričest obavi u prirodi tako što će se pojesti pupoljak leske ili glogov list, i otići na ispovedanje.
U istočnoj i južnoj Srbiji ovaj običaj nazivao se “komkanjem”. Po njemu, pre ručka su se u vino potapale drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača.
Svi ukućani trebalo je da popiju tu “komku” i potom preskaču sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.
Za ovaj veliki praznik mese se posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se specijalne lepinje sa umetnutim celim jajetom ("kovržanjak") koje se posle razmenjuju sa prijateljima.
Na sam dan Uskrsa po dvorištu i kući kriju se jaja i slatkiši koje posle deca traže.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)