Žozefina Bejker (1906 - 1975) bila je žena koja je promenila svet, posebno položaj Afroamerikanaca. Bila je pevačica i plesačica, a njen buran život i danas intrigira ljude. Sutra, 12. aprila, širom sveta se obeležava 50 godina od njene smrti i sećanje na damu koja je živela samo po sopstenim pravilima i uspela da se u veoma "osetljivo" vreme vine u zvezde uprkos svojoj tamnoj puti.
Rođena je 3. juna 1906. kao Freda Žozefin Mekdonald u Sent Luisu u Misuriju u SAD. Njena majka Keri porodila se u bolnici što je za to vreme bilo nepojmljivo, pa se šuškalo da je njen otac bio belac. Međutim, sama Žozefina nikad nije saznala ko je zaista njen biološki otac, a tu tajnu je njena majka odnela u grob.
Odrasla je praktično na ulici u siromašnoj četvrti sa javnim kućama. Kako osmogodišnja devojčica zaposlila se kao služavka u porodici belaca u Sent Luisu, ali joj je gazdarica spalila ruke zato što je stavljala previše sapuna prilikom pranja veša. Sa 11 godina bila je svedok rasnog nasilja u Istočnom Sent Luisu, što je zauvek ostavilo traga na njenoj duši.
- Još uvek vidim sebe kako stojim na zapadnoj obali Misisipija i gledam u istočni deo grada i posmatram sjaj zapaljenih crnačkih domova koji osvetljavaju nebo. Mi deca smo stajali zbijeni u zaprepašćenju... Uplašeni na smrt uz vriske crnačkih porodica koje su trčale preko mosta bez ičega osim onoga što su imali na leđima - ispričala je mnogo godina kasnije Žozefina.
Sa13 godina je počela da radi kao konobarica i tada se prvi put udala za Vilija Velsa, ali brak nije potrajao. Nakon razvoda od Velsa našla je posao sa grupom za ulične performanse pod nazivom Džones femili bend (Jones Famili Band). Drugi put se udala sa 15 godina za Vilijama Hauarda Bejkera, ali ga je ubrzo napustila zbog nastupa u Njujorku. Međutim, njegovo prezime je zadržala do kraja života.
Željna slave otputovala je u Pariz 1925. gde je nastupala u mjuziklu "La Revue negre" u teatru na Jelisejskim poljima. Pariz ju je oberučke prihvatio i momentalno je postala zvezda zahvaljujući svom izazovnom plesu, jer je na sceni nastupala praktično gola ili "obučena" u nanizane veštačke banane. Na sceni ju je pratio njen ljubimac, gepard Čikita, koji je nosio dijamantsku ogrlicu. Veoma brzo Žozefina je postala najuspešniji američki zabavljač u Francuskoj. Ernest Hemingvej ju je nazvao "najsenzacionalnijom ženom koju je iko ikada video“, a Pikaso je prikazao njenu privlačnu lepotu.
Možda vas zanima…
Bejker je prvi put gostovala u Jugoslaviji 1929. u okviru turneje po srednjoj Evropi vozeći se Orijent ekspresom. U Beogradu je nastupila u Luksor Balkanskoj, tada najluksuznijem mestu u gradu, a na poklon je dobila pirotski ćilim, dok je ona je u znak zahvalnosti deo svojih prihoda poklonila siromašnoj deci Srbije. U Zagrebu ju je publika dočekala na železničkoj stanici, ali je protivljenje lokalnog sveštenstva i moralne policije dovelo do otkazivanja nekih nastupa. Tokom putovanja po Jugoslaviji, Žozefinu je pratio samozvani grof Đuzepe Pepito Abatino, koji je postao njen menadžer i ljubavnik. On joj je promenio život iz korena i pomogao joj da učvrsti svoju poziciju zvezde.
Međutim, Bejker se u Pariz 1937. godine udala za francuskog industrijalca Žan Lajona i postala francuski državljanin. Nakon izbijanja Drugog svetskog rata postala je francuska špijunka i sarađivala je sa Pokretom otpora. Družila se sa Nemcima po ambasadama, ministarstvima, noćnim klubovima i tajno prikupljala informacije. Da bi ih prenela Pokretu otpora, beleške je pisala nevidljivim mastilom, ušivala ih u odeću, a nakon rata odlikovana je brojnim medaljama, dok ju je general Šarl de Gol proglasio vitezom Legije časti, što je dotad bilo nezabeleženo u istoriji.
U vreme okupacije počela je da usvaja decu i imala ih je 12. Njena deca su bila bela, crna, različitih veroispovesti. Čak je želela da usred Drugog svetskog rata usvoji jevrejsku bebu, ali je na kraju u svoj dom primila malu Francuskinju. Bejkerin poslednji brak sa francuskim kompozitorom i dirigentom Žoom Bujonom, okončan je otprilike u vreme kada je usvojila svoje 11. dete.
Iako se udavala četiri puta, imala je bezbroj ljubavnika i nije se libila da stupi u romansu i sa ženama, a navodno jedna od njenih ljubavnica je bila i slavna meksička slikarka Frida Kalo. Glumila je u nekoliko filmova, a bila je aktivni borac za prava Afroamerikanaca u Americi. Podnela je tužbu za rasizam protiv elitnog kluba na Menhetnu 1951, gde su odbili da je usluže jer je Afroamerikanka. Skandalu je prisustvovala i Grejs Keli, a dve žene su postale prijateljice. Govorila je tokom čuvenog Marša na Vašington 1963. pored prečasnog Martina Lutera Kinga mlađeg.
- Ulazila sam u palate kraljeva i kraljica, u kuće predsednika, ali nisam mogla da uđem u hotel u Americi i uzmem šoljicu kafe. To me je razbesnelo. A kad se naljutim, onda otvorim moja velika usta. A onda pazi, jer kad Žozefina otvori usta, to se čuje u celom svetu - rekla je tada.
Nakon Kingovog ubistva njegova udovica je zatražila od Bejkerove da preuzme njegovo mesto, ali je ona odbila uz obrazloženje da su njena deca "previše mala da bi izgubila majku“. U poznim godinama prešla je u katoličanstvo, a 1968. je izgubila zamak u Francuskoj u kome je živela sa decom zbog neplaćenih dugova. U pomoć joj je priskočila princeza Grejs Keli i ponudila joj stan u Rokbrunu, blizu Monaka.
Bejker se trijumfalno vratila na scenu na Olimpiji u Parizu 1968. godine, gostovala je ponovo u Beogradu, potom u Karnegi holu, Kraljevskom varijetetu u Londonskom paladijumu. Proslavljajući 50 godina karijere napravila je veličanstven koncert u Parizu, koji je finansirao princ Renije, princeza Grejs Keli i Žaklina Kenedi Onazis, a u publici su sedele sve same zvezde - Sofija Loren, Mik Džeger, Dajana Ros, Lajza Mineli... Četiri dana kasnije, Bejker je pronađena kako mirno leži u svom krevetu okružena novinama sa sjajnim recenzijama njenog nastupa. Bila je u komi nakon što je pretrpela moždani udar. Smeštena je u bolnicu, gde je umrla 12. aprila 1975. u 68 godini. Njenoj sahrani prisustvovalo je 20.000 ljudi, a sve do novembra 2021. počivala je u Monaku. Naime, pre četiri godine njeno telo je prebačeno u Panteon u Parizu, tik uz velikane poput Viktora Igoa, Žan-Žak Rusoa, Marije Kiri...
BONUS VIDEO:
Komentari (0)