Ingvar Kamprad je osnivač čuvene švedske kompanije Ikea koja se bavi izradom najpoznatijeg nameštaja na svetu. za života se nije znalo koliko je njegovo bogatstvo i tek kad je preminuo 27. januara 2018. godine saznalo se da njegova zaostavština vredi milijarde dolara.
Ingvar je rođen je ujednom malom selu na jugu Švedske, biznisom je počeo da se bavi kad je imao samo pet godina, a prodavao je šibice po selu. Kao tinejdžer obilazio je selo na biziklu i pored šibica prodavao olovke i Božićne čestitke. Sa samo 17 godina osnovao je firmu za prodaju kućnih sitnica putem kataloga. Kao ime firme smislio je reč koja se sastojala od početnih slova njegovog imena i prezimena, početno slovo farme na kojoj je odrastao, i početno slovo sela - IKEA.
U ranoj mladosti shvatio je da može da kupi šibice na veliko u Stokholmu i proda ih po fer ceni na malo, uz dobar profit. Zarađeni novac ulagao je u širenje poslovanja, pa je ubrzo prodavao ribu, seme, ukrase za jelku, hemijske i obične olovke. Ubrzo su na listi artikala koje je prodavao bili novčanici, satovi, nakit i čarape. Za dostavu je koristio seoski kombi koji je razvozio mleko.
Nakon Drugog svetskog rata 1947. počeo je sa proizvodnjom nameštaja koji je narednih 50 godina postao sininim za moderan, udoban, a jeftin nameštaj koji je prodavao u prodavnicama širom sveta. Angažovao je lokalne proizvođače što mu je omogućilo da snizi cenu proizvoda. Biznis je cvetao, ali je tek 1956. osmišljen koncept po kojem je Ikea danas prepoznatljiva - nameštaj na rasklapanje. A, sve je počelo sasvim slučajno. Jedan od Ikeinih radnika se dugo mučio da upakuje glomazni sto u automobil, pa je na kraju skinuo nogare. Tako je nastao nameštaj koji može da se rasklapa i ponovo sklapa uz pomoć nekoliko šrafova.
Kako je rasla potražnja za njegovim nameštaj bio je sve veći pritisak konkurencije da se povinuje i radi kao oni na šta Šveđanin nije želeo, pa je Ikea radi sve sama. Vizinar po prirodi često je angažovao mlade, talentovane dizajnere koji su imali priliku da smisle inovacije i za to budu nagrađeni.
Kako je odrastao u siromaštvu čak i kad se obogatio zadržao je stare navike - jeo je u jeftinim restoranima, svoj dom je opremio IKEA nameštajem, a kad je morao da putuje avionom uvek je birao ekonomsku klasu. Pričalo se da je škrtica, pa je na posao išao metroom, a kada vozio auto to je uvek bio stari volvo. Navodno je u hotelima skupe sokove iz minibara zamenjivao za iste takve kupljene u samoposluzi gde su bili nekoliko puta jeftiniji.
Možda vas zanima…
Međutim, bio je veliki filantrop i Ikea ima dugu tradiciju u pomoći zajednici, a svaka prodavnica je ohrabrena da podrži lokalne ciljeve, kao i međunarodne humanitarne organizacije, kao i UNICEF. Kompaniju sada zajednički vode njegova tri sina Peter (50), Jonas (46) i Matijas (44) jer njihov otac nije želeo da iko ima potpunu kontrolu nad njegovom zaoštavštinom.
Nakon njegove smrti švedske novine su objavile su fotografiju Kampradovog rukom pisanog testamenta u kome piše da polovinu ličnog bogatstva ostavlja svojoj deci. Druga polovina je namenjena porodičnoj fondaciji kako bi se podržao ekonomski razvoj regiona severne Švedske. Njegov testament se odnosio samo na njegova privatna sredstv. Imovina kompanije Ikea u vreme njegove smrti 2018. iznosila je neverovatnih 61 milijardu evra.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)