Prenos posmrtnih ostataka Vuka Stefanovića Karadžića iz Beča u Beograd 1897. godine bio je događaj od ogromnog značaja za srpski narod. Međutim, jedan neobičan detalj izazvao je nevericu među prisutnima. Naime, grobari su ostali zatečeni kada su podigli kovčeg, koji im se činio izuzetno laganim, gotovo praznim. Ova činjenica i danas izaziva različite teorije i spekulacije.
Vuk Karadžić, reformator srpskog jezika i jedan od najvažnijih lingvista u srpskoj istoriji, preminuo je 7. februara 1864. godine u Beču. Njegov život, obeležen brojnim bolestima, okončan je u poznim godinama, a prema dostupnim podacima, uzrok smrti bio je meningitis, tačnije zapaljenje mozga.
Ipak, prema sećanjima njegove supruge, Ane Kraus, i ćerke Mine, Vuk nije ispoljavao uobičajene simptome ove bolesti. Nije ga bolela glava, niti ga je mučio vrat, nije mu se vrtelo u glavi, niti je gubio svest u toku bolesti u poslednjih sedam meseci bolovanja. Jedinu bolest koju je imao bila je "isušena leva noga", kako je Vuk često govorio za paralizu leve potkolenice. Ona je bila posledica povrede kada je 1816. pao s konja.
Prilikom Vukove smrti, njegov lični lekar, doktor Eugen Braun, konstatovao je prestanak svih telesnih funkcija i uputio saučešće porodici. Karadžićevo telo bilo je položeno na odar u tradicionalnoj narodnoj nošnji, dok su članovi porodice i prijatelji dolazili da mu odaju poslednju počast. Prvobitno je sahranjen u Beču, ali su 12. oktobra 1897. njegovi posmrtni ostaci preneti u Beograd, gde su sahranjeni u porti Saborne crkve.
Sam čin prenosa bio je organizovan sa velikim počastima, uz prisustvo predstavnika Srbije, Crne Gore i Hrvatske. Kada je voz s Vukovim kovčegom ušao na teritoriju Srbije, sva crkvena zvona u Beogradu oglasila su se u znak počasti. Međutim, pri premeštanju kovčega, Vukov sin Dimitrije i prisutni grobari primetili su nešto neobično - kovčeg je bio toliko lagan da su mnogi posumnjali da je prazan. Austrijske i srpske vlasti, na zahtev Vukovog sina, ipak nisu dozvolile njegovo otvaranje i prenošenje Vukovih zemnih ostataka u novi, metalni kovčeg, zbog čega je ova misterija ostala nerešena.
Na Vukovom nadgrobnom spomeniku danas stoji datum 30. septembar 1897. godine, što odražava razliku između starog i novog kalendara. Njegov večni počinak u Beogradu simbolizuje povratak čoveka koji je srpskom jeziku dao savremeni oblik, u srce naroda čiju je kulturu zadužio za sva vremena.
Možda vas zanima…
Podsetimo, meningitis je upala moždanih ovojnica (meninga), a može biti uzrokovan virusima, bakterijama, gljivicama ili parazitima. Simptomi mogu da variraju u zavisnosti od uzroka, ali najčešći su:
- Jaka glavobolja
- Ukočenost vrata (posebno otežano savijanje brade ka grudima)
- Visoka temperatura i groznica
- Mučnina i povraćanje
- Osetljivost na svetlost (fotofobija)
- Zbunjenost, smanjena koncentracija ili gubitak svesti
- Napadi (konvulzije)
BONUS VIDEO:
Komentari (0)