Čarls Lindberg Junior, plavokosi dvadesetomesečni dečak, postao je glavna tema širom Amerike 1. marta 1932. godine, ali ne lepim povodom. Nažalost, taj dan je zauvek promenio živote Lindbergovih.
Otmica malog Čarlsa iz njihovog doma u Nju Džerziju šokirala je čitavu naciju. Ljudi su bili zapanjeni i uznemireni ovim tragičnim događajem, a javnost je postala opsednuta slučajem, želeći da sazna šta se zapravo desilo sa malim Čarlsom.
Ova nesrećna priča postala je inspiracija za mnoge umetnike i stvaraoce. Jedno od najpoznatijih dela posvećenih ovom tragičnom događaju jeste roman "Ubistvo u Orijent ekspresu" Agate Kristi, objavljen već 1934. godine. Lindbergov slučaj duboko je uticao na stvaralaštvo i ostavio neizbrisiv trag u umetnosti.
U narednim danima i nedeljama, američka javnost je pratila svaki mogući trag i razmatrala sve mogućnosti u nadi da će Čarlsa pronaći živog i zdravog. Ovo je bio jedan od najintrigantnijih slučajeva otmice u istoriji, a njegove posledice osećaju se i danas. Nestanak malog Čarlsa iz njegovog kreveca u porodičnoj kući u Nju Džersiju izazvao je pravu buru u javnosti. Iako su odmah počele opsežne policijske istrage, tragovi su izostali, što je doprinelo još većem šoku i panici.
Poznati roditelji
Čarls je bio sin čuvenog avijatičara Čarlsa Lindberga Seniora, poznatog po prvom solo letu preko Atlantskog okeana, i En Morou Lindberg, koja je bila ćerka diplomate Dvajta Moroua.
Bill Waterson / Alamy / Profimedia
Njihov ugled dodatno je dramatizovao nestanak njihovog sina, privlačeći pažnju široke javnosti i medija.
Možda vas zanima…
Otmica ili nešto drugo?
S obzirom na porodičnu slavu i bogatstvo, odmah se posumnjalo da je reč o otmici, što je dodatno pojačalo interesovanje za slučaj. Očekivalo se da će uslediti zahtev za otkup, ali ni nakon intenzivne potrage tragovi otmice nisu pronađeni.
U nastojanju da pronađu svog sina, Čarls i En su se obratili javnosti za pomoć. Plakati sa slikom deteta su se pojavili širom zemlje, dok je obećana velika nagrada za bilo kakvu korisnu informaciju. Čak je i Al Kapone, mafijaški bos koji je u to vreme bio u zatvoru, ponudio pomoć u potrazi. Nakon što su Lindbergovi primili zahtev za otkup u iznosu od 50.000 dolara, nada da će pronaći svog sina Čarlsa bila je snažna. Međutim, kada su novac ostavili na dogovorenom mestu i dobili adresu na kojoj bi trebalo da pronađu svog sina, doživeli su veliko razočaranje. Deteta tamo nije bilo.
Nekoliko meseci nakon nestanka, telo nesrećnog mališana pronađeno je nedaleko od porodične kuće, na samom imanju Lindbergovih. Ostaci su bili delimično uništeni, a Čarls Lindberg je morao da identifikuje sina po belegu na nožici i ostacima odela koje mu je majka sašila. Ova vest je slomila duh miliona ljudi širom Amerike.
Suđenje pod budnim okom javnosti
Nakon što je slučaj bio nerešen više od dve godine, 1934. godine detektivi su otkrili obeležene dolare iz torbe kojom je otkup plaćen. Ovaj trag ih je odveo do Bruna Ričarda Hauptmana, nemačkog imigranta i stolara kod koga je otkrivena znatna količina ovih novčanica. Hauptman je uhapšen, a medijski prozvan "suđenjem veka" slučaj je privukao ogromnu pažnju javnosti.
The Print Collector / Heritage Images / Profimedia
Optužnica protiv Ričarda Hauptmana, optuženog za otmicu i ubistvo sina legendarnog pilota Čarlsa Lindberga, izazvala je kontroverze i sumnje u njegovu krivicu. Naime, ključni dokazi koje je tužilaštvo imalo nisu bili dovoljni da ubede mnoge u njegovu krivicu. Naime, jedan od ključnih argumenata tužilaštva bila je sličnost Hauptmanovog rukopisa sa onim iz pisma u kome je tražen otkup, ali ovo nikada nije potvrđeno od strane stručnjaka. Takođe, pronađeni novac za koji je Hauptman tvrdio da mu ga je ostavio na čuvanje prijatelj Isidor Fiš, koji je umro samo nekoliko meseci pre otmice, takođe je bio jedan od osnovnih dokaza protiv Hauptmana. Međutim, činjenica da nije bilo konkretnih dokaza o poreklu novca i njegovoj povezanosti sa otmicom, bila je jedan od argumenata odbrane koji su bacali senku sumnje na celokupan slučaj.
Osuđen na osnovu posrednih dokaza
Još jedan sporan dokaz protiv Hauptmana bilo je njegovo zanimanje (stolar). Naime, pretpostavljalo se da je neko morao da napravi merdevine pomoću kojih je otmica izvršena, a ovaj podatak je bio korišćen kao dokaz protiv Hauptmana. Međutim, nedostatak konkretnih dokaza, koji bi ga direktno povezali sa ovim zločinom, ostavljao je prostor za sumnju u ispravnost presude.
Pritisak javnosti bio je ogroman tokom ovog medijski ispraćenog suđenja. Uprkos činjenici da je Hauptman tvrdio da je nevin i da su dokazi bili samo posredni, on je na kraju osuđen na smrtnu kaznu i izvršenje iste dogodilo se 3. aprila 1936. godine na električnoj stolici. Do kraja života Hauptman je tvrdio da sa otmicom nije imao ništa, a odbio je čak i ponuđenu pogodbu da prizna zločin i tako bude osuđen na doživotnu robiju.
Universal Archive/Universal Images Group / Universal images group / Profimedia
Bruno Ričard Hauptman, stolar poreklom iz Nemačke, postao je predmet jednog od najkontroverznijih slučajeva u američkoj istoriji nakon što je osuđen za otmicu i ubistvo bebe. Smrtna kazna koja je izvršena izazvala je burne reakcije, a mnogi nezavisni istraživači i stručnjaci osporili su regularnost suđenja.
Nakon izvršene smrtne kazne, otkriveno je da je policija uticala na svedoke i da je bilo mnogo podmetanja dokaza i pritiska na porotu tokom suđenja Hauptmanu.
En Hauptman, supruga pogubljenog stolara, nije odustala od borbe za pravdu. Ona je dvaput tužila državu Nju Džersi zbog grešaka u suđenju njenom mužu, ali je oba puta bila odbijena. Nastavila je da se bori za skidanje ljage sa njegovog imena sve do smrti 1994. godine.
Otmica i ubistvo bebe imala je dalekosežne posledice koje su oblikovale pravosuđe države Nju Džersi. Nakon ovog događaja, Sjedinjene Američke Države su uvele "Lindbergov zakon", kojim je prevoz kidnapovanih osoba preko državnih granica postao zločin. Ovaj slučaj je uticao na donošenje zakona koji su imali za cilj zaštitu dece i sprečavanje sličnih tragedija u budućnosti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)