Vilijam Džejms Sidis, nekadašnje američko čudo od deteta, imao je IQ između 210 i 250, što je mnogo više od proslavljenih naučnika poput Alberta Ajnštajna i Stivena Hokinga, čiji se kvocijent inteligencije procenjuje na oko 160. Ipak, iako je njegova nadarenost bila izuzetna, malo ljudi je čulo za ovog genija.
Sidis je rođen 1. aprila 1898. godine u Njujorku u porodici imigranata iz Ruskog carstva. Već sa 18 meseci mogao je da čita novine. Njegov otac, Boris Sidis, bio je poznati psiholog, dok je majka, Sara Mandelbaum Sidis, bila lekar. Roditelji su ga od najranijeg detinjstva usmeravali ka znanju, "bombardujući" ga knjigama i obrazovnim materijalima.
Sa osam godina govorio je osam jezika i stvorio sopstveni. Već sa devet godina primljen je na Harvard, ali je morao da sačeka do 11. godine da bi pohađao nastavu. Pre toga je dve godine proveo na Tufts University, gde je proučavao matematiku. Smatra se da je bio sposoban da ispravlja greške u Ajnštajnovoj teoriji relativiteta. Međutim, rano izlaganje akademskom i medijskom pritisku ostavilo je duboke posledice na njega. Bio je predmet podsmeha kolega i stalno je bio pod prismotrom javnosti.
Posle diplomiranja sa svega 16 godina, Sidis je izjavio medijima da želi da živi "savršenim životom".
Možda vas zanima…
- Želim da živim savršen život. Jedini način da živite savršen život je da ga živite povučeno. Uvek sam mrzeo gužvu - izjavio je medijima.
Postao je profesor matematike i objavio knjigu o euklidskoj geometriji, ali je ubrzo napustio akademsku karijeru i vratio se na Harvard da studira pravo. Ipak, nakon tri godine, napustio je studije iz nepoznatih razloga.
Godine 1919. uhapšen je zbog učešća u komuništičkim anti-ratnim protestima u Bostonu i osuđen na 18 meseci zatvora, zbog napada na policajca. Njegovi roditelji uspeli su da postignu dogovor da bude smešten u sanatorijum, gde je radio pod nadzorom svog oca godinu i po dana.
Nakon izlaska, povukao se iz javnosti, prestao da koristi svoje znanje iz matematike i počeo da radi kao knjigovođa pod lažnim imenima, menjajući gradove i poslove kako bi izbegao prepoznavanje. Ipak, nastavio je da piše knjige pod raznim pseudonimima. Njegova dela su pokrivala razne teme, od istorije SAD-a do karata za tramvajske transfere, a 1925. godine objavio je knjigu o kosmologiji "Živo i Neživo". U ovoj knjizi je predvideo postojanje crnih rupa 14 godina pre nego što su iznete slične tvrdnje.
Radio je niz sitnih i slabo plaćenih poslova. Kad god bi ga prepoznali ili bi njegove kolege saznale ko je on, odmah bi dao otkaz.
- Sam pogled na matematičku formulu čini me fizički bolesnim. Sve što želim je da živim mirno, ali me ne puštaju na miru - žalio se kasnije.
Njegova priča ostaje primer genijalnosti ugušene pod pritiskom društvenih očekivanja i nesposobnosti sveta da prihvati briljantnan, ali nekonvencionalni um. Imao je 46 godina kada je umro od moždanog udara, isto kao i njegov otac. Navodno ga je pronašla gazdarica u stanu u kome je živeo kao podstanar. Živeo je sam i nikada se nije ženio.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)