Marija Seočanac (25) na prvi pogled je obična devojka. Kao i sve njene vršnjakinje ona voli da se sredi, našminka, da ima lepe nokte... Međutim, kad sedne na traktor, ona postaje svoja i u tipično muškom poslu ona je najbolja. Rođena je u Kraljevu, ali je ceo život vezana za Novo Selo i Vrnjačku Banju, a poslednjih nekoliko godina je u Beogradu gde privodi kraju Tehnološki fakultet.
Za volanom od malih nogu
Kako je uz neodoljivi osmeh rekla Marija za Srećnu Republiku, za njenu ljubav prema traktorima zaslužan je deda Voja, nekadašnji rabadžija.
- Na traktoru sam praktično odrasla. Još kao malu devojčicu deka bi me stavio u krilo, dozvoljavao mi je da s njim držim volan i upravljam. Sa šest godina sam počela da vozim motor, a sa osam traktor. Deda Voja me je naučio i da orem. On je neko kome mnogo, mnogo dugujem, jer me je naučio mnoštvo stvari za ceo život. Najveća podrška, ali i najveći kritičar mi je tata koji me je uvek ohrabrivao da se usavršavam. Traktor i vožnja su bili kako moja ljubav, tako i moja želja da pomognem svojoj porodici. Roditelji, komšije, bliski prijatelji, navikli su na mene ovakvu kakva jesam i na moju ljubav prema traktorima - rekla je ona.
Privatna arhiva
Prvi put je počela da se takmiči sa 17 godina. Muške kolege orači su je gledali sa podozrenjem, ali kako je krenula da pobeđuje i skuplja pehare, shvatili su da su dobili žestoku konkurenciju u mladoj i lepoj devojci.
- Na takmičenjima bude i po 50 starijih, iskusnih orača, i svi su muškarci. Kad mene proglase za pobednika i uruče mi pehar osećaj je neverovatan. Ali, nisam imala problema zato što sam žensko i uvek mi čestitaju, dok tata "puca" od ponosa - dodala je ona.
Takmičenja nisu jednostavna, jer se ocenjuju mnogobrojni segmenti oranja, dok komisija meri i procenjuje brazde.
Možda vas zanima…
Šta kaže dečko?
Društvo s kojim je odrasla sasvim prirodno je prihvatilo to što Marija vozi traktor i majstor je u oranju.
- Odmalena sa dedom nisam silazila sa traktora, pa se dešavalo da me nekada i u školu poveze traktorom ili barem pola puta da ne idem pešice. Nikad, ni kad sam bila dete, a posebno ne danas, nije me sramota traktora i toga što jesam. To je deo mene i ljudi koji me poznaju prihvataju moje veštine sasvim prirodno. Mada, moram priznati da oni koje tek upoznam često ne veruju kad im kažem da vozim traktor i da se takmičim u oranju sve dok im ne pokažem fotografije i snimke - rekla je uz šarmatni osmeh ova mlada dama.
Tokom studija upoznala je i stekla drugarice iz Beograda koje su počele da dolaze kod nje u Novo Selo.
- Većina mojih drugarica i koleginica sa fakulteta kad dođu u moje selo, pored želje da odemo u Vrnjačku Banju i uživamo u njenoj lepoti, traže da se provozamo traktorom, ili da ih naučim da i one voze. Primetila sam da je sve više ljudi željno prirode, sela u koje se vraćaju. Moj život i odrastanje na selu vezuje se za nešto lepo - domaću hranu, čist vazduh, lepotu prirode, tišinu, mir, spokoj... Pa kad kažem mladim ljudima da vozim traktor i da orem, oni se oduševe, posebno što sam žensko. Zaista, dosad nisam imala negativnih iskustava i komentara - kazala je Marija.
Republika
Ova lepotica nije imala problem što vozi traktor i ore ni kad je dečko u pitanju.
- Zasad nisam imala problema po tom pitanju. Mada, mislim da neko ko to ne podržava ne može ni biti deo mog života. Ovo sam ja ovakva kakva jesam, ako ne prihvataš moju ljubav prema traktoru, ne prihvataš onda ni mene u celosti – dodala je ona uz osmeh.
Žena u muškom poslu
Marija priznaje da nije ni slutila da će joj vožnja traktora i oranje doneti nove šanse u životu.
- Pre svega smatram da svaki posao, ako ga radite sa ljubavlju i posvećeno, može doneti nove šanse. Od malih nogu naučena sam da radim sve poslove u domaćinstvu, ali nisam ni slutila da će traktor i oranje postati moj "zaštitni znak". Takmičenje u oranju se dogodilo spontano, zahvaljujući manifestaciji "Prva brazda", koje se održava u Novom Selu, a sada sam postala prepoznatljiva upravo kao "najbolji orač", i negde to su bilji temelji za moj dalji uspeh. Pre svega prepoznata sam od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, što je za mene kao pojedinca i devojku koja živi i radi na selu veliki uspeh. Takođe, moja opština Vrnjačka Banja i sam predsednik su uvideli i prepoznali moj rad i trud, te i to vrednovali. Iskreno, oranje mi je donelo mnogo lepih stvari, nove šanse, imam smelost i samopouzdanje da se dokažem i pokažem kao žena u "muškom poslu" – posebno je naglasila Marija.
Republika
Kako je istakla, takmičenje u oranju, kao i svako drugo, nosi odgovornost da sve što radiš, uradiš najbolje što možeš.
- Za mene nije bitno da li su nasuprot mene žene ili muškarci. Ako smo se toliko borile za žensku ravnopravnost, onda moramo odgovoriti zadatku i u takmičenju sa "jačim" polom. Ali, traktor za mene nije samo tamičenje. Dosta vremena sam provodila u Beogradu zbog studija i nisam mogla da idem kući često koliko sam želela. Ali, kad god bih otišla dešavalo da samo upalim traktor i provozam se da me mine želja. Neko bi rekao da je ovo ludo, ali mene ta vožnja zaista smiruje! – priznaje Marija.
Ona je iskusila život i u selu i velikom gradu kao što je Beograd, ali nema nameru da ostane u prestonici.
- Moje srce pripada selu, tamo sam slobodna, svoja, zadovoljna i ispunjena. Svako treba da izabere ono što njemu prija. Ja savetujem da i ako smo u gradu, zasadimo bar začinsko bilje u stanu i negujemo ga kao mali dodir sa životom i samom prirodom. Ja sam se sprijateljila i sa gradom, ali uz kompromis da mi je sva hrana stizala iz mog Novog Sela - otkrila je ona.
Republika
Marija je imala i poruku za svoje vršnjake, bez obzira na to da li žive u gradu ili na selu.
- Radite ono što volite i što vas čini ispunjenim i zadovoljnim, ne osvrćite se na komentare, samo težite ka tome da date najblje od sebe, ma gde god i u kojoj god situaciji da se nađete, a rezultati pod takvim uslovima će sigurno doći. Volite selo i vraćajte se selu, jer to je naša budućnost i recept za zdrav opstanak - zaključila je Marija Seočanac.
Komentari (0)