Badnji dan ima posebnu draž - počinje na određeni način i to ranim odlaskom u šumu. Ovo je dan koji ima mnogobrojne vrednosti i za koji se vezuju posebni običaji. Obeležava se 6. januara, dan uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika. Shutterstock
Badnji dan najavljuje Božić, a jedan od ključnih običaja koji se vezuje za njega jeste priprema određenih jela. Ona se smatraju neizostavnim ritualnim delom Badnje večeri. Pasulj, kiseli kupus, pita od oraha (ili od višanja u nekim domaćinstvima) i riba, samo su neki od specijaliteta koji se tradicionalno pripremaju za ovaj praznik.
Svako od ovih jela nosi određeno simboličko značenje koje ima duboki koreni u narodnim verovanjima. Na primer, konzumiranje meda sa orasima tokom Badnje večeri nije samo običaj, već se veruje da ovaj obrok ima i lekovita svojstva, te se med čuva u kući kao lek nakon Badnje večere.
Takođe, smatra se da trpeza nije spremna dok se na nju ne stave orasi i med.
Pre nego što počne večera, domaćin kuće treba da uzme sito gde se nalaze orasi. Uzima četiri oraha i baca ih u četiri kraja kuće. U pitanju je jedan stari običaj po kom se bacanjem oraha zapravo tera sve loše od domaćina i te kuće. Verovalo se da je orah hrana zlim silama.
Isto tako, u pojedinim krajevima se veruje da se med i orasi stavljaju na sto jer donose plodnost i izobilje.
Interesantno je da je u boljevačkom okrugu posebno značajna pečena bundeva koja se konzumira kako bi deca tokom naredne godine bila zaštićena od pojave krasta na glavi.
Komentari (0)