Jedno od najdubljih i najuzbudljivijih pitanja sa kojima se ljudi suočavaju jeste: šta se dešava nakon smrti? Ov egzistencijalni enigma nosi u sebi toliko pitanja, strahova i nade, da je postala predmet filozofskih, religijskih i naučnih razmatranja kroz istoriju. Ali, možda je najintrigantniji odgovor onaj koji dolazi od čoveka sa jednim od najviših količnika inteligencije u istoriji — Krisa Langana, američkog rančera konja i samoukog genija, koji tvrdi da zna odgovor na ovo pitanje.
Kris Langan (72) je poznat po tome što je njegov IQ između 190 i 210, što je 30 do 50 poena više od Alberta Ajnštajna. Iako je život proveo daleko od akademskih centara, Langan je razvio teoriju koja se zove Kognitivno-teorijski model univerzuma (CTMU), kojom objašnjava povezanost između uma i stvarnosti.
Veruje u drugu dimenziju
Prema Langanu, koji ima najviši IQ na svetu, smrt nije kraj postojanja, već prelaz u potpuno novo stanje postojanja koje prelazi granice naše sadašnje realnosti.
Langan veruje da, kada umremo, prelazimo iz jednog oblika postojanja u drugi unutar računske strukture stvarnosti. On smatra da se svest, ili duša, pomera u drugu dimenziju ili ravninu postojanja kojoj ne možemo pristupiti dok smo živi. Iako nije jasno kako ta nova dimenzija izgleda, Langan veruje da tradicionalni pogledi na raj i pakao ne mogu da objasne složenost ove tranzicije, te da njegova teorija postavlja smrt kao prelazak u potpuno novo stanje, daleko od jednostavnih predstava o životu posle smrti.
Printscreen/Youtube
Tokom gostovanja na podkastu "Teorije svega" sa Kurtom Džejmungalom u maju ove godine, Langan je objasnio svoj pogled na smrt. Prema njegovim rečima, smrt je "prekid vašeg odnosa sa vašim određenim fizičkim telom", a nakon smrti se "vraćate prema poreklu stvarnosti".
On tvrdi da smrt ne znači prestanak postojanja, već naprotiv- prelazak u novi oblik postojanja koji omogućava nastavak života u nekoj drugoj formi.
Možda vas zanima…
Šta se dešava nakon smrti s našim sećanjima?
Langan se takođe pita šta se dešava sa našim sećanjima nakon smrti. On sugeriše da, iako se možda nećemo sećati svog prošlog života, ta sećanja neće nestati, jer "ništa nestaje u matematici". Iako bi to moglo značiti da se sećanja mogu "izvući", postavlja se pitanje da li bi ih osoba želela ponovo doživeti, s obzirom na to da više ne bi bila u vezi sa svetom u kojem je živela.
Prema Langanu, smrt bi mogla biti prelaz u stanje meditacije, gde bi postojala potpuna transformacija našeg bića. On takođe predlaže da, u slučaju reinkarnacije, svi naši prošli životi mogu postojati "meta-simultano", što znači da bi svi naši životi mogli biti deo jedinstvene vremenske dimenzije.
Međutim, Langan naglašava da ovo stanje nije isto što i zagrobni život. On vidi smrt kao prelaz u postojanje unutar nečega što podseća na rad superkompjutera, gde se sve dešava, ali ništa se ne dešava u istom trenutku. Ova dimenzija, prema njemu, daleko je od tradicionalnog shvatanja zagrobnog života, jer predstavlja fundamentalnu promenu u našem postojanju, koja uključuje pomeranje duše ili svesti izvan fizičkog ili mentalnog bića.
Kris svoju teoriju zasniva na tri pretpostavke
Langanova teorija zasniva se na tri ključne pretpostavke. Prva je da je stvarnost sačinjena od informacija, koje se pojavljuju u obliku jezika. Druga pretpostavka jeste da je stvarnost "transtemporalna", što znači da događaji u jednom vremenskom okviru mogu uticati na druge vremenske okvire. Treća, i možda najvažnija, jeste postojanje "pansvesti" - supstrata svesti koja se pojavljuje unutar samog kreatora ili simulatora stvarnosti.
Prema Langanu, smrt nije kraj, već samo prelazak u novu, nepoznatu dimenziju, gde naši životi i sećanja možda neće biti isti, ali gde će postojanje i dalje biti u mogućnosti da nastavi, unutar strukture koja je neuhvatljiva za naš trenutni pojam stvarnosti.
Komentari (0)