Gouming Martens imao je samo tri godine kad se 1994. izgubio u gužvi na železničkoj stanici u istočnoj kineskoj provinciji Đangsu. S njim su bili njegov otac i majka, a bio je dovoljan delić sekunde da se dečak izgubi iz vidokruga roditelja i nestane. Mališan je danima uplakan lutao okolo sve dok ga nisu odveli u sirotište uz pretpostavku da je siroče. Posle dve godine u sirotište je došao bračni par, Jozef i Marija Martens, koji su želeli da usvoje dete.
Mališan je odmah osvojio njihova srca i nakon što su zakonski postali njegovi staratelji nadenuli su mu ime Gouming, po mestu u kome je bilo sirotište, a s ciljem da on zna odakle dolazi. Par je dečaka odveo sa sobom u Holandiju gde je rastao okružen ljubavlju i pažnjom. Čim je malo poodrastao objasnili su mu da je usvojen, jer nisu želeli to da kriju od njega.
Gouming je odrastao, strudirao jezike u Holandiji, a potom doktorirao lingvistiku na Univerzitetu u Kanadi i postao stručnjak. Međutim, tištilo ga je što ne zna ništa o svojim biološkim roditeljima, pa je krenuo u potragu za njima uz podršku usvojitelja.
Zajedno sa Marijom i Jozefom otputovao je 2007. u Kinu kako bi potražili tragove o njegovom poreklu. Ali, kad su došli do sirotišta zatekli su samo ruševine. Ipak, Gouming se nije predavao. Učio je mandarinski, radio više poslova kako bi sakupio novac za put u Kinu.
Ali, svaki trag se završavao u ćorsokaku.
Da bi povećao šanse za pronalaženje roditelja, dao je uzorke svog DNK jednoj nevladinoj organizaciji u Kini koja je pomagala ljudima da pronađu svoju porodicu. A, onda su stigle dobre vesti - Goumingov DNK se poklapao sa njegovom majkom Ven Ksurong.
Možda vas zanima…
Posle 28 godina i 12 dana potrage, Gouming je otputovao u Kinu i prvi put zagrlio majku. Susret je bio veoma emotivan, prepun suza, a on je upoznao brojnu rodbinu. Ispostavilo se da njegova porodica nikad nije prestala da ga traži, nadajući se da će im se sin jednog dana vratiti.
Tog kobnog dana na železničkoj stanici kad se izgubio, nije nestao samo on, već i njegova majka. Prosjak ju je oteo i držao je zatvorenu skoro dve godine. Silovao je, ostala je trudna i kad se porodila izbacio ju je napolje. Nemajući kud, ona se vratila u Sečuan, ali je patila je od ozbiljnih psihičkih problema. U međuvremenu, Goumingov otac je na sve načine pokušavao da pronađe izgubljenog sina. Prešao je put od 1.700 km od Sečuana do udaljene provincije Đangs moleći za hranu i očajnički tražeći sina. Umro je 2009. godine.
Zanimljivo je da je Gouming vest da mu je pronađena biološka majka saznao 12. oktobra, što je zapravo bio njegov pravi rođendan, a što on, naravno, nije znao. Kad je prvi put zagrlio majku ona ga je uporno zvala Jangjang što je bio njegov nadimak iz detinjstva.
- Gde si bio? - stalno ga je zapitkivala.
- Ovde sam - govorio je on, a kasnije je priznao da ga je duboko pogodilo ono što je saznao o roditeljima, te da se i dalje oporavlja od svega.
Njegov povratak je povoljno uticao na psihičko stanje njegove majke s kojom je posetio grob svog oca. Pored majke, koja se u međuvremenu ponovo udala, upoznao je i očevog brata koji je drhtavim rukama ispod prljave haljine izvadio zavežljaj u kome je bio novac od prodaje kuće njegovog oca. Takođe, umesto brata je napisao pismo zahvalnosti Goumingovim usvojiteljima u kojima se zahvalio što su ga odgajali sa puno ljubavi, kao da je njihovo dete.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)