Studija koja je objavljena u prestižnom časopisu Nature Ecology & Evolution, mogla bi da promeni način na koji razumemo evolucioni napredak i da pruži novi uvid u pitanje šta je zapravo došlo prvo – kokoška ili jaje. Naime, istraživači su otkrili da su rani preci modernih ptica i reptila, navodno, rađali žive mladunce. To dovodi u pitanje dugogodišnje uverenje da je polaganje jaja ključna tačka u evoluciji ovih vrsta.
Dinosaurusi, preci današnjih ptica, polagali su jaja pre više miliona godina, što je dugo smatrano konačnim odgovorom na dugopostavljano škakljivo pitanje. Međutim, nova studija sugeriše da ta teorija možda nije toliko jednostavna.
Istraživački tim sa univerziteta u Bristolu otkrio je da su najraniji reptilski preci - kokoške, pre nego što su evoluirali dinosaurusi, navodno rađali žive mladunce umesto da su polagali jaja.
- Pre nego što su se pojavili amnioti, prvi tetrapodi koji su razvili udove iz ribljih peraja, morali su da žive u vodi ili blizu nje kako bi se hranili i razmnožavali, baš kao moderni vodozemci, žabe i daždevnjaci - izjavio je profesor Majkl Benton sa Univerziteta u Bristolu pojašnjavajući značaj ovog otkrića, piše i Daily Mail.
Profesor Benton dodaje da kada su se amnioti pojavili pre 320 miliona godina, uspeli su da se odvoje od vode zahvaljujući evoluciji vodootporne kože i drugim adaptacijama koje su sprečavale gubitak vode.
Amniotsko jaje se dugo smatralo ključnim evolutivnim korakom, jer je omogućavalo ovim vrstama da se razmnožavaju daleko od vodenih staništa.
Možda vas zanima…
- Amniotsko jaje je viđeno kao "privatno jezero" koje je štitilo embrion od isušivanja, omogućavajući amniotama da dominiraju kopnenim ekosistemima. Ipak, ovo istraživanje, zajedno sa drugim nedavnim studijama, stavlja pod znak pitanja klasični model koji se koristi u udžbenicima - dodao je prof. Benton.
Studija je uključila analizu 51 fosilne vrste i 29 živih vrsta koje se reprodukuju polaganjem jaja sa čvrstom ili mekom ljuskom (oviparnost) ili rađanjem živih mladunaca (viviparnost). Rezultati ukazuju na to da je produženo zadržavanje embriona kod majki, u kojem mladunci ostaju u telu majke određeno vreme pre rađanja, pružalo važnu zaštitu tim vrstama.
Vođa projekta, profesor Baji Đong, istakao je da se biolozi već neko vreme pitaju o fleksibilnosti reproduktivnih strategija.
- Mnogi gušteri i zmije pokazuju sposobnost prelaska između oviparnosti i viviparnosti. Ponekad blisko povezane vrste imaju obe strategije, a ispostavilo se da gušteri koji rađaju žive mlade, mogu lakše preći na polaganje jaja nego što se ranije pretpostavljalo - rekao je prof. Đong.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)