Ko je bar jednom upao u koprive, zna kako je to kad vam gori koža. Žara je zdrava, i koristi se vekovima u narodnoj medicini, a isto važi i za čuveni izraz: "Neće grom u koprive". Naravno, bogovi su i ovde umešali svoje prste, ali deo "krivice" snose, logično, i Rimljani.
Jedno od objašnjenja je da su koprive niske biljke, pa da će grom pre udariti u neko visoko drvo u blizini nego u koprivu,
Ipak, naverovatnije objašnjenje seže daleko u prošlost. Naime, u nordijskoj ili skandinavskoj mitologiji, kopriva je bila sveta za Tora, boga gromova i munja. Za vreme grmljavine, ljudi bi bacali koprivu u ognjište kako bi umirili boga Tora i zaštitili svoj dom od udara groma.
Slična priča vuče koren i iz slovenske mitologije.
Perun je za Slovene bio moćno božanstvo grmljavine.
A u stara vremena, kada su Sloveni živeli životom koji ni danas nije do kraja istražen, udar groma je u većini slučajeva ostavljao trag za sobom, a tamo gde udari grom, najčešće se palila vatra. Vatra se smatrala dragocenom, vrednom poštovanja. Drvo, koje je, po narodnom verovanju, najčešće trpelo udar groma je hrast.
Možda vas zanima…
Shutterstock
Hrast je posvećen bogu Perunu i smatralo se da u njemu “živi” posebna sila, energija i zato je hrast najviše privlačio gromove boga Peruna.
Sa druge strane, list koprive ima male “bodlje”, koje u dodiru sa kožom stvaraju bolni nadražaj. Kaže se da kopriva žari, odnosno stvara osećaj sličan onom koji imamo kada se opečemo.
Pošto je vatra sa neba i dolazi od boga Peruna, verovalo se da su Perun i kopriva u srodstvu, jer svako “proizvodi” vatru na svoj način. Te po narodnoj izreci - neće svoj na svoga, pa tako ni grom u koprive.
Kada su Rimljani osvojili Britaniju navodno su sadili koprive duž puteva koje su pravili, zatim se mlatili koprivama po telu da zagreju krv u pokušaju da se obrane od britanskih kiša.
Takođe, u srednjem veku, ljudi su nosili koprivu sa sobom da bi odvratili čarobnjake i zle duhove, i da bi se odbranili od kletvi koje su bačene na njih. Osim toga, verovali su da će nošenjem koprive izbeći i udar groma.
Komentari (0)