Briga o životnoj sredini i dobrobiti životinja dostigla je vrhunac. Naime, mnogi inovatori u oblasti modne industrije pronašli su trajno rešenje kako bi se izbeglo stradanje životinja i korišćenje toksičnih hemikalija pri izradi najlepših komada odeće i obuće za žene i muškarce.
Ešli Birn, stručnjak za PETA kampanju, kaže da su se plasirali mnogi veganski materijali koji bi ubuduće bili odlična alternativa životinjskoj koži i koji bi, smatra ona, bili mnogo inovativniji. Tradicionalna koža, prema njenim rečima, nije održiva jer uključuje mnoge faktore kojih se treba pridržavati, počevši od tretmana životinja, ali i upotrebe mnogobrojnih hemikalija štetnih po životnu sredinu.
I dok je trenutno najpoznatija veganska koža „pleder“ napravljena od plastike i veštačkih materijala, a koja pritom nije ni održiva niti biorazgradiva, kožna industrija sada nudi nove mogućnosti i to ni manje ni više, nego zahvaljujući upotrebi biljaka. Reč je, zapravo, o otpadnim elementima ananasa, pečuraka i kaktusa.
Kaktus
Osnivači kompanije Deserto sa sedištem u Meksiku, Arian Lopez Velarde i Marte Kazarez, stekli su saznanja o opasnostima prerade životinjske kože po životnu i to nakon što su godinama radili u automobilskoj i u modnoj industriji.
Zato su, traživši alternativu, došli do kaktusa, najzastupljenije biljke u Meksiku koja je istovremeno regenerativna, zahteva malo vode i odlično apsorbuje ugljen-dioksid. Tako je poznati duo još 2019. godine patentirao proces pravljenja kože od kaktusa. On se sastojao u sečenju lišća, zatim čišćenju i gnječenju i potom njihovom sušenju tri dana. Nakon toga se delovi biljke mešaju s netoksičnim hemikalijama i oblikuju u biorazgradivu kožu koja može da traje i do deset godina.
Desertov lanac okarakterisan je kao etički i transparentan među specijalistima za istraživanja, a njima su se u partnerstvu priključili i poznati brendovi poput Karla Lagerfelda i AC oficijala.
Možda vas zanima…
Kore od voća
Hanes Part, izvršni direktor Frumata u Italiji i inovator u Apleskinu, napravio je kožu za odeću i obuću od kore jabuka. Na tu ideju je došao još 2007. kada je odlučio da od otpada od šaragarepe, šećerne trske, grožđa i jabuka napravi nešto. Jabuke su ipak pobedile jer ostvaruju prinos tokom cele godine. Za uspešnu proizvodnju trebalo mu je nekoliko godina jer je osmišljavao kako da tako dobijena "koža" bude dovoljno čvrsta.
Pluta
Glatka i šarena obnovljiva alternativa proistekla iz kompanija poput KorKor i MB Kork iz Portugala, napravljena je od kore drveta, pri čemu se stablo ne oštećuje. To je izvodljivo jer se koristi samo kora drveta starijeg od 25 godina, a zatim se sa istog stabla ona skida tek nakon devet godina. Sakupljena kora se suši šest meseci, a zatm se strugotine pare i kuvaju da bi se poboljšala njihova elastičnost. Materijal se potom oblikuje u blokove i seče na listove koji se na kraju spajaju s podlogom od pamuka ili poliuretana za podršku.
Pečurke
Kalifornijski brend Milo, kreiran je od ćelija micelijuma, podzemnog korenovog sistema pečuraka, koje se uzgajaju na piljevini i drugim organskim materijalima. Kada se micelijum sakupi, ostatak se kompostira. Uzorak se obrađuje, boji i pretvara u materijal za izradu obuće, tašni, novčanika, futrola za telefone i druge proizvode. Micelijum koji se uzgaja za Milo materijal proizvodi se za nekoliko dana, dok su za uzgoj stoke neophodne godine. Iz kompanije se napominje da i pored toga što njen proizvod sadrži od 15 do 50 odsto plastike on je obnovljiv, a micelijumski otpad se može kompostirati.
shutterstock.com
Ananas
Veštačka koža napravljena od ananasa poznata je kao brend Pinjatek, a njen osnivač je etička preduzetnica Karmen Hijosa iz Španije. Nakon berbe ananasa, listovi se sakupljaju u snopove, a zatim se dugačka vlakna izvlače pomoću poulautomatskih mašina i ostavljaju da se prirodno suše na suncu i stavljaju u proces prečišćavanja. Nakon toga se sve meša s ostalim kiselinama kako bi se dobio konačni proizvod. Sada se koristi u nizu mejnstrim veganskih modnih artikala najpoznatijih brendova.
Mirum, bakterije i još mnogo toga
Neki inovatori okreću se mešavini biljnih izvora, uključujući vlakna kokosove ljuske, prirodnu gumu i plutu. Stvaranje takvog materijala ne proizvodi otpadne vode, a on sam je izdržljiv. Skoro ga je koristio Ralf Loren za uniforme tima SAD za letnje olimpijske igre u Tokiju. Mirum se može koristiti za obuću, automobile i mnogo toga. Može ponovo da se reciklira i njegov životni ciklus je kružni.
Dolazeći dizajneri predstavljaju sve nove materijale za izradu odeće i obuće, poput Ane Kejn koja deli svoje kreacije sa pratiocima na društvenim mrežama. Njeni modeli su uglavnom napravljeni od bakterijske celuloze.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)