Plastične operacije postale su danas uobičajena stvar i način ulepšavanja na milione žena. Korejska pevačica i model, Mioku Hang, bila je lepa kao anđeo, pojam lepote azijskih žena. Ali u jednom trenutku je postala zavisna od estetskih operacija koje su je dovele do užasnog stanja i potpune neprepoznatljivosti.
Hang Mioku je rođena 1960. u Južnoj Koreji i odrasla je siromašnoj porodici. Njen otac je bio nezaposlen, a majka je pozajmljivala novac da bi mogla da prehrani Mioku i njenu braću. Borba za život od ranog detinjstva inspirisala je Mioku da postane pevačica i omogući svojoj porodici izlazak iz siromaštva.
U ranim davadesetim njen san postaje stvarnost kad je počela da radi kao model i pevačica u Japanu. Brzo je postala popularna, prvenstveno zahvaljujući svom dobrom izgledu. Imala je izuetnu kožu i očaravajući osmeh, a zbog lepote su je prozvali korejska Bruk Šilds, koja je u to vreme bila najpopularnija američka glumica.
Opsednuta sopstvenom lepotom Mioku je navodno provodila sate ispred ogledala proučavajući svoje lice, zbog čega su je prijatelji nazvala "princeza ogledala". Nekako u to vreme počinje njena opsednutost savršenim izgledom. Iako je bila u kasnim dvadesetim počela je da primećuje navodne bore na licu, zbog čega je otišla kod plastičnog hirurga.
- Želela sam da budem najbolja verzija sebe. Gledajući se u ogledalu primećivala sam sitne mane na svom licu koje sam želela da ispravim, pa sam počela sa plastičnim operacijama - rekla je ona tada.
Kada je imala samo 28 godina uradila je prvu estetsku proceduru ubrizgavajući jednu vrstu filera kako bi ispravila bore na čelu. Rezultati su joj se dopali, pa je otišla na još jednu proceduru, ovog puta celog lica. I pre nego što je shvatila šta se dešava, već je bila navučena na estetske procedure i išla je kod plastičara sve češće i češće.
Možda vas zanima…
U ranim tridesetim njeno lice je već izgledalo prilično otečeno, ali je to nije zaustavilo. Naime, ispostavilo se da njen problem nije bio vezan samo za lepotu jer je Mioku patila od šizofrenije, pa je u glavi stalno čula glas koji joj je govorio da je ružna. Prema njenim rečima "glas" u njenoj glavi bi se utišao samo kad bi stavila filere u lice, što je dodatno pogoršalo njenu ionako lošu mentalnu situaciju.
Sredinom tridesetih godina njeno mentalno stanje je bilo toliko loše da više niko nije želeo da je angažuje kao pevačicu, pa nije imala izbora osim da se vrati u Južnu Koreju da živi sa porodicom. Kad se vratila kod roditelja oni nisu shvatili da ona prolazi kroz mentalne probleme, već su mislili da ima probleme sa samopouzdanjem. Zato su odlučili da joj plate još jednu plastičnu operaciju, pa je Mioku ponovo operisala sve što je mogla.
Međutim, situacija je postajala sve komplikovanija unutar njene porodice, pa je Mioku bila prisiljena da se odseli i počne da živi sama. Bez nekoga ko bi vodio računa o njoj i bez para njen život je krenuo nizbrdo, a njena zavisnost od plastičnih operacija je postala neizdrživa. Kao i svaki zavisnik, kad više nije mogla da plati operacije kod plastičara, počela je da nabavlja navodne filere na crnom tržištu i da ih sama sebi ubrizgava u lice. Kad više nije mogla da priušti ni to, počela je sebi da ubrizgava u lice ulje za kuvanje, industrijski silikon, čak i cement.
Nije prošlo mnogo, a ove supstance su počele da uzimaju danak, a njeno lice je počelo da izgleda strašno. Bilo je toliko natečeno, izobličeno, a glava joj je postala triput veća nego što je to normalno. Supstance su migrirale iz njenog lica ka vratu, praveći joj probleme sa disanjem. Cement i silikon su učinili da joj lice postane izuzetno tvrdo kao kamen i bude uništeno zauvek. Od lepotice postala je čudovište koje su ljudi izbegavali na ulici, deca su joj se smejala.
Konačno, 2004, korejska nacionalna televizija napravila je dokumentarac o njoj u želji da joj pomogne da sakupi novac za operaciju koja bi joj vratila barem normalnu veličinu lica. Ona je šest meseci pre toga živela u mraku, jer nije mogla da plati struju i gladovala, zato što nije imala novca ni za hranu. Cement i silikon u njenom licu se pomerao i počeo je da joj pravi sve ozbiljnije probleme sa disanjem, pa je postojala opasnost da se u svakom trenutku uguši.
Njena tragična priča brzo se proširila van granica Južne Koreje, pa je počela da dobija donacije iz svih krajeva sveta. Sakupljen je novac i narednih sedam godina Mioku je imala brojne operacije, a lekari su iz njenog lica uklonili više od 40 kg raznih supstanci, kao što su cenemt i silikon, a uklonili su i po pola kilograma kože sa svake strane njenog lica i vrata. Takođe, morali su da odstrane deo njenog lica i da pomere oči s obzirom na to da su otrovne supstance koje je ubrizgavala oštetile tkivo njenog lica koje je moralo biti uklonjeno. Operacije su uspele da potpuno rekonstruišu njeno lice, ali ni posle njih nije mogla da zatvori oči i imala je problem s govorom. Doktori su tvrdili da je u pitanju čudo i da je imala sreće što su uspeli da urade bilo šta s obzirom na to šta je uradila sa sopstvenim licem.
Konačno, Mioku je potražila pomoć psihijatra i njeno mentalno stanje je počelo postepenio da se popravlja. Počela je da izlazi iz kuće, našla je posao posle mnogo godina nezaposlenosti i sada zarađuje 200 dolara nedeljno što joj omogućava da se prehrani. Iako je u jednom trenutku bila vrlo poznata, ona sad živi u potpunoj ilegali daleko od svetlosti reflekrora i pozornice koja je nekad bila njen život.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)