Melisa Sloun (45) majka sedmoro dece i zavisnica od tetoviranja, požalila se na društvenim mrežama kako ne može da uđe ni u jedan pab jer plaši goste. Ona ima više od 800 tetovaža na licu i telu i zbog svoje išarane kože zovu je nakaza i ne može da pronađe posao.
Doživotna zabrana
Kako se požalila na društvenim mrežama predstojeći Božić biće tužan za nju zato što neće moći da uđe u pab da popije piće sa svojim prijateljima jer svojim izgledom uništava praznično raspoloženje.
- Doživotno mi je zabranjen ulazak u pabove zbog tetovaža. Niko mi to nije izričito zabranio ali kad god uđem u neki ljudi me gledaju kao da sam čudovište. Rečeno mi je da im smetaju moje tetovaže uključujući i krstove koje imam po licu koji, kako su mi rekli, nisu u skladu sa božićnim praznicima – požalila se Melisa koja sa decom živi u Velsu.
Kako je naglasila to je pokvarilo njene planove za predstojeće praznike.
- Osećam se izopšteno iz društva. Nedostaje mi razgovor sa ljudima u pabu, da popijem piće… Ne mogu da uradim ništa povodom toga i zbog zabrane ulaska u pabove Božić ću provesti kod kuće sa decom – dodala je ona.
Niko me ne zove
Ali doživotna zabrana ulaska u pabove nije jedina prepreka. Melisa tvrdi da je zbog svog izgleda isključena iz svih božićnih proslava uključujući i okupljanja roditelja u školi koju pohađaju njena deca.
- Nema božićnih žurki za mene, niko me ne zove. Kad odem po decu u školu ljudi me jednostavno izbegavaju – rekla je ona.
Kako je Melisa ranije ispričala za britanske medije, zbog svog izgleda ne može da nađe posao a gde god se pojavila rekli su joj da jedino može da radi kao čistačica toaleta.
Međutim, to nju nije obeshrabrilo već je nastavila sa tetovažama čak i posle vrlo ozbiljne i bolne infekcije noge koju je imala zbog njih. Na sve to ona je poručila da će nastaviti da se tetovira taman joj noga otpala.
Ona radi po tri tetovaže nedeljno i išarana je od glave do pete, pa kako više nema mesta na telu počela da tetovira nove sličice preko već postojećih.
Разорена психа покушава да се искаже на много начина а ово је један од тих начина. Да ли дружтво треба и ову врсту зависности да схвати као неку болест после неког времена?