Jedna od osobina koja razlikuje književni klasik od romana za plažu svako je aktuelnost teme o kojoj autor piše bez obzira na vremesnki period u kome je delo napisano. Značaj nekih poruka iz dela koje pripadaju knjiženim klasicima jednostavno je neosporiv, a Fjodor Dostojevski je svakako autor koji je znao koja je tema aktuelna i ostaće aktuelna zauvek.
Osim propale ljubavi, poroka i bolesti i generalno ljudskih emocija, veliki pisci nalazili su inspiraciju u mnogim problemima sa kojima su se ljudi susretali kroz život i od njih napravili najbolja dela književnosti, ništa drugačiji nije ni "Idiot" kog je napisao Dostojevski. Vodeći se prostom književnom analizom moglo bi se zaključiti da je "Idiot" jedno od najvećih književnih dela koje govori o biblijskoj patnji. Dostojevski u ovom romanu pokušava da dokaže, sebi, a i svetu, da i običan čovek može da bude kao Hrist, te da je život pun iskušenja. Međutim, iako to definitivno jeste jedan od glavnih motiva ovog romana, kroz njega možemo videti i jedno ključno pitanje, koje i mi danas postavljamo sebi svaki dan.
Da li sam ja idiot ili su ljudi oko mene idioti?!
Koliko puta ste uradili nešto dobro za ljude oko sebe ili samo društvo, a rezultati su ispali kranje razočaravajući? Umesto zahvalnosti i sreće dobili ste negativne komentare i ljunju? Da li ste se tada zapitali da li ste vi ludi ili je lud svet oko vas?
Upravo kroz ovakve scene prolazi glavni junak "Idiota", koji je toliko dobar i pun razumevanja za druge ljude da i sam ludi. Dostojevski svojim delom suptilno pokazuje da previše dobra osoba ne može da opstane u svetu surovih životinjskih nagona kojim se vode mnogi ljudi, te da zbog toga i on sam poludi, a čitaoce navodi na jedno pitanje: "Ako sam previše dobar, da li ću i ja poludeti kao drugi, ili jednostavno neću preživeti?"
Komentari (0)