Turšija je oduvek bila simbol svake domaćinske kuće i nezaobilazan deo trpeze u zimskim mesecima. Poslužena uz kuvana jela, pečenje ili kao lagana salata, ona nije samo ukusna zimnica već i ponos svake domaćice. Ipak, problem sa kojim se mnogi susreću jeste mutna voda u tegli nakon nekoliko nedelja, što ume da izazove sumnju u kvalitet i ispravnost pripreme.
Kako objašnjavaju iskusne domaćice, tajna bistre turšije leži u pravilnoj pripremi.
- Najveća greška pravi se na samom početku, kada se ne vodi računa o sterilizaciji posuda - navode domaćice.
Naime, ako tegla ili bure nisu dobro oprani, bakterije mogu da izazovu zamućenost i kvarenje. Pored toga, i neoprano povrće ili pogrešan odnos soli i vode mogu da dovedu do neželjenih procesa fermentacije.
Greške se često javljaju i prilikom zatvaranja tegle. Ako povrće nije pravilno složeno i pritisnuto, postoji veća verovatnoća da će se pomerati i izazvati zamućenje. Potrebno je da sve bude dobro sabijeno, a rastvor dovoljno jak, jer u suprotnom povrće počinje da "radi" više nego što treba.
Generacije žena imale su proverene trikove koji su se prenosili s kolena na koleno. Jedan od njih je i da bi u svaku teglu ubacivale nekoliko zrna bibera, list vinove loze ili koren hrena. Ovi prirodni dodaci nisu služili samo za aromu već i za očuvanje bistrine, jer usporavaju neželjene procese fermentacije.
Možda vas zanima…
Često se dodavalo i malo vinskog sirćeta na vrh tegle, koje deluje kao prirodna zaštita i istovremeno daje povrću prijatnu kiselost.
Postoji i stari trik koji podrazumeva korišćenje hleba ili bobica grožđa tokom fermentacije. Nekoliko dana stoje u buretu, a zatim se vade, na taj način ubrzava se proces vrenja i čuva bistrina tečnosti.
Komentari (0)