Kako da ušuškate svoju baštu pred zimu? Pogledajte 10 saveta kako da vaše baštenske leje prezime - od pokrivanja baštenske zemlje do zaštite drveća i žbunja. Hajde da pričamo o zimskoj nezi povrća, začinskog bilja, bobica, višegodišnjih biljaka, ruža, drveća i žbunja!
1. Berba i skladištenje povrća
A. Nežno povrće ne podnosi mraz i treba ga ubrati pre nego što udari mraz. Ovo uključuje paradajz,tikvice, grašak, pasulj, zimske tikvice i bundeve . Izvucite ove biljke i sve ostatke useva. Ako je neka biljka bolesna, ili je spalite ili bacite u smeće. Ne ostavljajte zaražene biljke na imanju niti ih stavljajte u kompostnu gomilu.
B. Otporno povrće će tolerisati jake mrazeve i može se ostaviti u zemlji. Često imaju bolji ukus nakon laganog mraza.
- Prokelj može ostati u zemlji. Zakopajte biljke do vrha u seno ili lišće u kasnu jesen, a zatim otkinite male klice po potrebi tokom zime.
- Zelje koje se kuva, kao što du razne vrste krlja zapravo postaju malo slađe u jesen i zimu kada ih dotakne mraz.
- Brokoli i spanać takođe mogu preživeti zimu bez ikakve zaštite. Beli luk se sadi u oktobru ili novembru i prezimi za letnji rod sledeće godine.
C. Polutvrdo povrće podnosi slabe mrazeve. Mnogi od ovih malo osetljivijih useva imaju velike koristi od neke vrste zaštite kao što su hladno klijalište ili plastični pokrivač leja ili ih jednostavno možete ubrati pre nego što nastupi ozbiljni mrazevi.
- Kupus i blitva mogu da izdrže slabe mrazeve, ali spoljni listovi mogu biti oštećeni ili žilavi, samo ih ogulite pre upotrebe ostatka zeleniša.
- Rukola, praziluk, smeđa gorušica, karfiol, engleski grašak i keleraba mogu da uvenu kada nisu zaštićeni tokom perioda ekstremnih zimskih hladnoća. Jednostavan plastični pokrivač može da napravi veliku razliku.
- Korenasto povrće (kao što su šargarepa , repa , cvekla , keleraba i paštrnak) mogu ostati u bašti posle mraza i dalje biti izvađeni u dobrom stanju kasnije, ali ih iskopajte i sklonite pre nego što se zemlja zaista zaledi.
- Krompir takođe može da ostane u zemljištu, ali je važno da se ni u kom trenutku ne ostavlja na površini zemlje. Iskopajte i uklonite krompir na suvo, toplo mesto van sunca da biste započeli proces očvršćavanja kože za skladištenje. Osušite u jednom sloju i povremeno okrećite. Ovo traje oko dve nedelje. Pažljivo uklonite vidljivu prljavštinu sa krompira, ali ga nemojte prati: ljuska će se očvrsnuti za duže zimsko skladištenje.
Napomena: Uverite se da je bilo koje povrće koje uberete zdravo i pravilno uskladišteno. Naravno, mnogi usevi se mogu skladištiti i konzerviranjem i kiseljenjem. Na kraju, bilje se može lako sušiti ili zamrznuti na različite načine.
2. Pripremite bilje za zimu
Začinsko bilje im različite potrebe kada je u pitanju zimska zaštita. Neko je veoma izdržljivo i lako podnosi hladnu sezonu, dok će drugom biti potrebna dodatna pomoć:
- Žalfija je višegodišnja u većini područja i ne treba joj poseban tretman za zimu. Pre nego što mraz zaustavi njen rast, odrežite jednu ili dve grane da se osuše i upotrebite ih u kuhinji.
- Ruzmarin je nežna zimzelena višegodišnja biljka koju treba zaštititi napolju ili zasejati u saksiji i uneti unutra tokom zime.
- Timijan je gotovo neuništiv. Višegodišnja biljka, u jesen će mirovati, a zatim će sama oživeti u proleće.
- Peršun , dvogodišnji, izdržaće slab mraz. Ipak, pokrivajte ga u hladnim noćima. Ima dug koren i ne presađuje se dobro, tako da je bolje da u proleće zasadite novu biljku.
- Vlašac je izdržljiva višegodišnja biljka. Iskopajte grudvicu i posejte je u saksiji, a zatim ostavite da lišće odumre i zamrzne nekoliko nedelja. Odnesite saksiju u zatvoreno na sunčano, hladno mesto. Dobro zalijte i berite vlašac tokom cele zime.
- Bosiljak je nežna jednogodišnja biljka koja neće preživeti zimu napolju u većini regiona gde je hladno. Iskopajte male biljke i unesite ih unutra da im produžite vek trajanja.
- Origano je višegodišnja biljka koja je donekle izdržljiva, ali će ceniti zimsku zaštitu u obliku sloja slame.
3. Pokrijte baštenske leje
Iako ga mnogi od nas na kraju dodaju u proleće, zaista želite da dodate kompost u kasnu jesen kako biste pustili da zemlja upije te hranljive materije tokom zime. Dodajte od pet do deset centimetara komposta ili stajskog đubriva na svoje leje u bilo kom trenutku pre nego što se zemlja smrzne.
Zatim dodajte lagani sloj slame ili malča da biste sprečili eroziju zemljišta, ispiranje hranljivih materija i razvoj korova. Druga opcija je da sejete pokrivne useve, kao što je ozima raž, da biste poboljšali svoje zemljište.
Za bašte sa povrćem, druga opcija je da jednostavno pokrijete svoje baštenske leje crnom plastikom ili slojem kartona ili čak starim tepihom, ostavljajući ga na mestu tokom zimske sezone pa sve dok ne budete spremni za sadnju u proleće. Ovo će ubiti postojeći korov i pokoriti klijalo seme.
4. Pripremite zasade bobica za zimu
Bobice su izdržljive, ali mogu zahtevati jesenje obrezivanje i negu. Početkom do sredinom jeseni:
- Orezujte letnje plodove maline , ostavljajući šest najjačih smeđih stabljika za svaku stopu vašeg zasada.
- Dobrano orezujte maline koje rađaju na jesen, tako što ćete ih seći do zemlje nakon što rode plod. U proleće će izniknuti nove stabljike i dati plod.
- Zasadite kupine u jesen i nagomilajte zemlju oko stabljika kako biste sprečili da ih jaki mrazevi izbace iz zemlje.
- Mnoge sorte borovnice su izdržljive, ali će im dobro doći tanak sloj malča oko njihove baze za dodatnu zaštitu.
- Pokrijte leje sa jagodama slojem malča od slame.
5. Pripremite višegodišnje biljke za zimu
Zalijte svoje višegodišnje cveće i cvetajuće grmlje u jesen; biće vam zahvalno za to ove zime. Mnoge višegodišnje biljke se mogu ostaviti da se poseku u proleće, posebno one sa bogatim semenkama kao što su ehinacea ili rudbekija, jer će ptice uživati u svom semenu tokom zime.
Međutim, postoje neke višegodišnje biljke koje je najbolji smanjiti kako bi se izbeglo širenje bolesti - kao što su pepelnice, pogotovo čajna biljka, plamenac i hosta. Kada ih sečete, sačekajte da se zemlja čvrsto zamrzne i da lišće umre. Ostavite oko 7 do 8 centimetara stabljike i malčirajte ih debelim slojem lišća ili slame.
Ako sledećeg proleća planirate da stavite novu cvetnu leju, sada pokrijte to područje malčom ili teškom plastikom da biste sprečili pojavu korova kada se zemlja u proleće zagreje. Ako nova leja ide tamo gde se sada nalazi travnjak, pokosite travu u tom području što je više moguće pre nego što pokrijete.
Pre obilnih snežnih padavina, pokrijte pahisandru malčom od borovih iglica debljine nekoliko centimetara. Premestite hrizanteme u saksiji na zaštićeno mesto kada im cvetovi izblede. Dobro zalijte i prekrijte debelim slojem slame da prezime, savetuje portal almanac.com.
Kada mraz pocrni listove dalija, gladiola i kana, pažljivo ih iskopajte i ostavite da se nekoliko dana osuše u zatvorenom prostoru na novinama. Zatim ih upakujte u tampone od stiropora, suvu tresetnu mahovinu ili iseckane novine i čuvajte na tamnom, vlažnom mestu na 5° do 10°C do proleća.
6. Spremite ruže za zimu
Ruže možete redovno zalivati tokom jeseni; uzdržite se od đubrenja počevši od 6 nedelja pre uobičajenog datuma vašeg prvog jesenjeg mraza. Uklonite sve mrtve ili bolesne stabljike. Posle prvog mraza, malčirajte biljke kompostom ili lišćem tik iznad nabubrele tačke gde se stabljika spaja sa podlogom.
U oblastima gde su zimske temperature niske, ogradite nisko rastuće ruže čvrstim cilindrom od pileće žice ili mreže i napunite kućište seckanim lišćem, kompostom, malčom, suvim drvetom ili borovim iglicama.
Pre nego što dnevne temperature padnu znatno ispod nule, pažljivo povucite dugačke stabljike ruža penjačica i čajnih ruža, položite ih na zemlju i prekrijte borovim granama ili malčom.
7. Pripremite drveće i žbunje za zimu
Ne obrezujte drveće i žbunje neposredno pre zime. Čak i ako izgledaju malo zarasli, sačekajte do sledećeg proleća. Obrezivanje uključuje uklanjanje tkiva i otvaranje povreda koje neće imati vremena da zarastu pre nego što postane hladno. Orezivanje takođe stimuliše drvo ili žbun da pokuša da raste, ali svaki novi izdanak u jesen će verovatno biti ubijen jer nije imao vremena da se očvrsne ili odrveni.
Ako u vašem kraju padne rani sneg, pokrijte malo drveće i listopadno žbunje drvenom konstrukcijom da biste ih zaštitili od velikog snega. Ili ih ogradite cilindrom od pileće žičane ograde i popunite prostor između drveta i ograde slamom ili iseckanim lišćem. Ili, zabijte kočeve u zemlju na četiri ugla oko biljke i omotajte folijom ili teškom plastikom oko stubova, pričvršćujući ih na vrhu, u sredini i na dnu kanapom.
Za mlade voćke, dobra je ideja da se donji deo stabla omota folijom za drvo otpornom na štetočine, koja će sprečiti da miševi i voluharice grizu koru drveta tokom zime.
Obloga drveta će takođe pomoći da se spreči zimska povreda izazvana preranim odmrzavanje. U kasnu zimu, kombinacija toplih, sunčanih dana i još uvek smrzavajućih noći može izazvati cepanje tanke kore mladih stabala.
Ovo je naročito rasprostranjeno kod drveća sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom. Omotavanje njihovih debla omotačem za drveće ili na drugi način zasenčenje od zimskog sunca može sprečiti povrede kore.
Ako planirate da kupite prirodnu jelku ove sezone, iskopajte rupu u koju ćete je posaditi pre nego što se zemlja smrzne. Zemlju koju uklonite čuvajte u garaži ili podrumu, gde se neće smrzavati. Postavite dasku preko rupe i označite lokaciju tako da možete da je pronađete ako padne sneg.
8. Isključite sistem za navodnjavanje
Ako već niste isključili vodu, uradite to! Ne želite da crevo ili navodnjavanje bude priključeno kada se smrzava ili ćete možda imati oštećenja. U toplijim klimatskim uslovima možda je moguće jednostavno odvojiti sistem od priključka za crevo i dozvoliti da voda iscuri, ali u hladnijim klimatskim uslovima ćete želeti ili da izbacite svu vodu vazdušnim kompresorom ili jednostavno unesete sve unutra za zimu .
9. Pomozite svojim baštenski pomoćnicima!
Budite proaktivni! Držite hranilice za ptice napunjene. Ptice posebno cene masnu, visokoenergetsku hranu, kao što je loj, tokom hladnih meseci. Uspostavite rutinu hranjenja, sipajte im vodu i redovno čistite hranilice i kupke za ptice kako biste održavali dobru higijenu. Potražite najbolji tip hranilice za ptice. Obavezno uzmite u obzir svoje baštenske „pomagače“ dok prolazite kroz kontrolnu listu jesenje bašte!
10. Obavite opšte održavanje bašte
Ispraznite sve svoje spoljne posude da ne bi popucale tokom zime. Čuvajte ih naopačke. Okačite kantu preko kuke u svojoj šupi ili garaži i koristite je za skladištenje mlaznica za creva i dodataka za prskalice. Očistite i odložite svoj alat. Neki ljudi namažu svoje alate biljnim uljem kako bi izbegli rđu. Ispraznite rezervoar za gorivo na kosilici ili bilo kojoj drugoj električnoj opremi.
Kosite svoj travnjak do kasno u jesen dok trava raste. Trava ostavljena predugo kada dođe dubok sneg može u proleće razviti smeđe mrlje. Ne ostavljajte opalo lišće u vlažnim slojevima na travnjaku. Grabuljama ih premestite na veliku plastičnu prostirku ili ceradu, a zatim povucite u ugao vašeg dvorišta da biste oprašivačima dali zimski pokrov.
Ili, zgrabljajte lišće u labave gomile i pređite kosilicom preko njih da biste ih pretvorili u malč za leje višegodišnjih biljaka i lukovica. Ili dodajte to iseckano lišće u svoju kantu za kompost. Pokrijte gomilu komposta plastikom ili debelim slojem slame pre nego što padne sneg.
Sada pogledajte naš video o korisnim savetima za pripremu vaše bašte za zimu.
Nadamo se da će ovi saveti pomoći vašoj bašti da preživi zimu i uspeva u proleće! Molimo vas da podelite svoj savet ili postavite bilo koje pitanje u komentarima!
Komentari (0)