Božur spada u omiljeno cveće u Srbiji opevano u pesmama. U narodu je poznat i pod imenima arapče, duhovska ruža, kraljev cvet… Božur je višegodišnja zeljasta, ili poludrvena biljka sa podzemnim krtolasto zadebljalim stablom.
Legenda kaže da su prve božure u Englesku donele rimske legije još 1200. godine. U botaničkim knjigama prvi put je opisan 1636. godine. U početku je ukrašavao bašte bogataša i carske vrtove, zbog čega se još zove i carski cvet. Veruje se da štiti porodicu od zlih sila.
Simbol Kine
Božur je posebno cenjen u Kini gde predstavlja simbol bogatstva, lepote i časti, a zajedno sa cvetom šljive je tradicionalni simbol Kine. U kineskoj umetnositi često se koristi kao motiv za slikanje na svili, posuđu, a prikazuje se i u duborezu.Božur je prihvatio i Japan gde slovi za simbol dobre sreće i mira, naročito kada se prikazuje u punom cvatu.
Uspeva na plodnom zemljištu koje je slabo kiselo i umerene vlažno. Otporan je na niske temperature i mraz, pa u našim klimatskim uslovima dobro prezimljava. Voli sunce, pa je idalan za sunčana mesta. Razmnožava se deljenjem korena i sadnjom mladih reznica od sredine septembra do sredine oktobra, a cveta tokom celog leta.
Kako je u pitanju višegodišnja biljka nephodno je đubrenje u periodu intenzivnog rsata biljke u proleće. Vrlo je zahvalno cveće, jer ne traži posebnu negu, opstaje godinama i može da poraste i do metar visine sa bogatim prelepim cvetovima koji mogu biti crveni, pink, beli...
Osim kao ukas u bašto zahvalan je i kao rezano cveće u vazama. Kako simboliše sreću sve češće se može naći i u buketima mlada.
Božur se nekad u narodnoj medicini koristio za lečenje mnogih bolesti, ali stručnjaci upozoravaju da ovo nikako ne činite, jer je ova biljka otrovna. Takođe, nije dovoljno ispitana ni hemijski, ni klinički.
Otrovan deo je koren i seme, koje ukoliko se proguta izaziva povraćanje što je i prvi simptom trovanja. Izbegavajte da dodirujete lice i usta nakon što ste dodirnuli božur i obavezno operite ruke.
Komentari (0)