Srpska pravoslavna crkva 21. novembra obeležava praznik Svetog Arhangela Mihaila, u narodu poznat kao Aranđelovdan. Ovaj svetac jedan je od najpoštovanijih u našem narodu, a veliki broj porodica upravo na ovaj dan obeležava krsnu slavu. Neretko se kaže da jedna trećina pravoslavnih vernika u Srbiji slavi Svetog Arhangela Mihaila, a dve trećine odlaze na slavu.
Mlađe generacije su u dilemi da li bi gostima trebalo uputiti poziv na slavu ili ne. Jer, u narodu decenijama postoji (doduše nepisano) pravilo da se „na slavu ne zove“. Veruje se, naime, da će na slavu doći svi oni koji znaju kog sveca domaćin proslavlja kao zaštitnika svog doma.
S druge strane, u „Srpskom Rječniku“ Vuka Stefanovića Karadžića detaljno je opisano krsno ime, odnosno običaji koji su u vezi sa proslavljanjem krsne slave. Reformator srpskog jezika koji je stare srpske običaje sačuvao od zaborava u „Srpskom Rječniku“ naveo je da bi domaćin trebalo da pozove goste na „krsno ime“.
Da li ćete pogrešiti ako ste svečar, a ne pozovete goste?
Etnolog Snežana Ašanin za Srećnu republiku objašnjava da običaj pozivanja na slavu nije postojao u svim delovima Srbije.
- U Starom Vlahu, na jugozapadu Srbije, odnosno u Staroj Raškoj domaćini nisu zvali goste na slavu. Tamo je svako znao koja kuća slavi kog sveca i podrazumevalo se da će svi iz sela doći kod svečara na čašicu rakije. U drugim delovima Srbije se, međutim, oduvek zvalo na slavu, i to tako što bi svečar poneo bukliju sa rakijom ili crvenu jabuku i išao od kuće do kuće da bi pozvao goste na proslavu krsnog imena – kaže etnolog Ašanin.
Zašto buklija, odnosno crvena jabuka? I za to, ističe naša sagovornica, postoji objašnjenje.
Možda vas zanima…
- Buklija sa rakijom oduvek je simbol poziva na okupljanje. Buklija se nosila kad su pozivani gosti na svadbu, ali i na slavu. Ostalo je upamćeno da bi svečari popili gutljaj rakije iz buklije pred gostima koje bi pozivao na slavu, uz reči: „Jednu ja, jednu ti, pa da nastavimo kod mene kući za krsno ime“. Takođe, svečari su nosili i jabuku, najčešće crvenu, kad bi odlazili da pozovu goste da došu na krsnu slavu. Zašto je izbor pao baš na jabuku? Jabuka je simbol zdravlja, napretka i sreće; ona je rajska voćka i simbol je privrženosti hrišćanstvu – navodi Ašanin.
Prema njenim rečima, simbolika jabuke je višestruka. Pored toga što u narodu označava zdravlje i napredak, ona označava i blagostanje, jer sadrži semenke iz kojih može da izraste novo drvo koje će darivati plodove.
- Kad date nekome jabuku, pokazujete da mu želite dobro zdravlje, napredak, sreću i blagostanje. Ali, i gosti su znali da uzvrate svečaru darivanjem jabuke kad dođu da čestitaju krsnu slavu, takođe simbolično poželevši da porodica domaćina bude zdrava, srećna i bogata – objašnjava Ašanin.
Shutterstock
Običaj pozivanja na slavu nošenjem buklije, odnosno crvene jabuke je, međutim, napušten posle Drugog svetskog rata, kad je većina porodica u Srbiji prestala da slavi „krsno ime“, prihvativši komunizam.
- Još jedan običaj je napušten posle Drugog svetskog rata, a odnosi se na krsnu slavu. Do tog perioda su, naime, u svakoj kući bile dve velike prostorije za goste; u jednoj su za slavu sedeli muškarci, a u drugoj žene. Početkom devedesetih, kad se naš narod vratio starim običajima i iznova počeo da slavi sveca zaštitnika doma, mnogi su počeli da zovu goste na slavu, i to iz praktičnih razloga. Porodice su želele da ugoste familiju i prijatelje, a kako je došlo do migracije iz sela u grad, mnogi žive u manjim stanovima, pa je nemoguće da okupe sve drage ljude u istom trenutku za slavskom trpezom. Otud se danas na slavu najčešće zove i naglašava vreme kad bi trebalo doći, kako bi domaćica mogla da dočeka goste za postavljenom trpezom – kaže naša sagovornica.
Tanjug Jaroslav Pap
Ona dodaje da ne postoji jasno definisano pravilo da li bi na slavu trebalo pozivati goste ili ne.
- Ukoliko smatrate da će se neki član familije naljutiti ako mu ne uputite zvanični poziv ili ne odete kod njega sa jabukom kao darom i pozivnicom za slavu, onda neka vam ne bude teško da u znak poštovanja odete kod njega nekoliko dana pre slave i zvanično ga pozovete. Goste koji ne insistiraju na starinskim običajima možete da pozovete i telefonom. Važno je da krsnu slavu obeležite onako kako naša tradicija nalaže, uz slavsku sveću, žito, kolač i vino, u molitvi i odlasku na liturgiju. Sve ostalo je stvar materijalnih mogućnosti domaćina – podseća etnolog Ašanin.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)